Margo

35. deo - Margo Kords je rođena treći put

"Znala si da će ga ubiti."
Sem je optužujuće gledao u mene i mogla bih se zakleti da mu se ruke tresu dok drži Setov privezak u rukama. Šuriken, brz, oštar i jak nož. Simbol koji nosi svaki lovac na begunce.
"Laboner te je zvao da ti da privezak."
"Bio je dobar prema nama Margo. Zašto nam nisi rekla ništa?"
"Laboner je odlučio da ga je Set izdao i platio je cenu."
"Za tebe. Za nas. A ti nisi prstom mrdnula da ga spasiš."

Njegove reči me peku kao žar u srcu i znam da je istina. Prekasno sam shvatila neke stvari. Koliko god Set Rok bio naporan, lukav i opasan meni je pomogao. Zato sam shvatila. Ali sam shvatila prekasno.
Voleo me je. U dubokoj jami zakopanih osećanja i ja sam volela njega. Tu je bila razlika između nas dvoje. Uvek sam se plašila da pokažem šta osećam. Zato sam se pravila da ne vidim njegova osećanja.

Ja znam ko ga je ubio. Zato ću ja biti ta koja će se odužiti.

"Seme..."
"Margo Laboner me je pozvao da se spremim. Opremićeš me pre nego što krenem, zar ne?"
Aleks je upao u sobu i Margo se automatski okrenula ka njemu. Posvetila mu je punu pažnju.
"Tako brzo? Zašto tako brzo?"
Margo se uspaničila i stisla Semovu ruku. Video je zabrinutost u njenim očima.
"Želi da ga isproba. Smiri se. Sumnjam da će boto u opasnosti na terenu gde ne radi ništa opasno."
Sem je namignuo Aleksu koji mu se nasmešio a ona je krenula na sprat.

Ali bol koja kulja je bila sve jača. Margo je popila tablete i zaboravila na sve jaču bol dok je pakovala i birala mala oružja koje bi odgovarala Aleksu. Bodež koji je uzela kao suvenir prvom čoveku kog je ubila u lovu. Na neki čudan način je smatrala da će mu doneti sreću. Pištolj kalibra devet milimetara s njenim ugraviranim inicijalima. Poklon od Frenka kojim se razmetala kad god ga je koristila.

"Nećeš mi valjda spakovati i svoje srećne čarape i potkovicu s tim?"
Aleks je virio s dovratka i posmatrao pun kofer oružja. Pokušavao je da ne obrati pažnju na to s kolikom pažnjom Margo posmatra i bira ono što bi mu odgovaralo ako bi morao.
"Nikad nije dovoljno opreza."
"Frenk je rekao da ponekad ne poneseš ništa osim pištolja, a nekad spakuješ celu kuću u kofere."
"Frenk preteruje. Samo procenjujem protivnika i biram ono što mu u tom momentu pristaje."

"Jesi li ikada potcenila neprijatelja?"
Zatvorila je kofer i prišla Aleksu. Bio je nervozan, manje nego ona, ali nervozan. Nije razumeo zašto mu je pakovala toliko oružja kada ide samo da vidi šta se dešava u srži sudnice. Učio bi od najstarijeg i najvernijeg Labonerovog advokata, videlo se da šef posvećuje pažnju svojim novim...članovima.

"Jesam. Bila sam impulsivna i nezasita. Ti nećeš ponoviti moje greške."
Aleks ju je zagrlio tako snažno da nije mogla da diše. Bol joj je ponovo grizao srce. Zašto? Zašto je toliko boli?
"Žao mi je zbog ostalih Margo. Žao mi je zbog Krisa, Rejčel, Kejtlin... Žao mi je zbog toga kroz šta si prošla. I Sem. Poznavali ste ih i znam da vam je teže više nego nama... Žao mi je. Ali mi je drago da te imam. Ti si nešto najbolje što mi se desilo."
Margo je pustila suzu. Zašto? Zašto je toliko boli? Ne bi trebalo da je tako boli.
"Vi ste nešto najbolje što se desilo meni."
Napravila je pauzu i odaljila se od njega.
"Otpratiću te do zgrade. Idemo zajedno."

Nakon što su se pozdravili sa ostalima i nakon što je Greg ritualno zagrlio i Margoine i Aleksove noge Frenk je obećao da će kuvati samo za Aleksa kada se bude vratio sa zadatka. Na neki način, iako to Frenk nije hteo da kaže, Aleks je znao. Bio je ponosan na njega.

Margo to nije rekla, ali insistiraće da pođe sa Aleksom, ili da bar pošalju jednog od najboljih ljudi s njim. Planirala je da ubedi Labonera na svaki mogući način.
"Stigli smo. Jesi li sigurna da želiš da uđeš? Stvarno nema potrebe za tim."
"Ne budi smešan. Biće dobro da podsetim tog dripca čijeg sina šalje na misiju. Budi hrabar i pametan. I ostani nepovređen."
Pretila je dok su se peli liftom do vrha ogromne fabrike.
"Rekla si mi to najmanje deset puta u toku celog dana. Ne brini, biću dobro."
"Moram da brinem. Koja je inače moja svrha?"
"Sada si ti smešna."

Laboner je drsko odbijao svaki Margoin predlog uz osmeh i reči 'on je veliki momak'. Malo joj je falilo da vrisne.
"Seti se. On je potpisao ugovor. Sada odgovaraš samo za malog čoveka i Alisu. Aleks i ostali te se ne tiču ali jedan moj lovac će ići s njima. Ostaviću te zbrinutu, ponovo. Sada izađi."

O da, Margo bi se svađala kao luda samo da je jedan od lovaca na glave nije mrko pogledao i napravio korak ka njoj. Huan Treviso. Meksikanac mrkog pogleda. Jedan od lovaca koji su sarađivali sa Setom. Ruka mu je zavijena i zavoj je krvav. Vide se tragovi borbe i na njegovom licu, ali i u njegovom hramanju, ali krvav trag krvi od proreza je svež. Oko dve nedelje svež.
"To je lep zavoj. Molim se za to da ti se ruka inficira."

I izašla je. Aleks ju je čekao u hodniku.
"Biću u redu. Ne svađaj se sa šefom zbog toga. Znam da se čuvam."
"Zašto izgledaš tako sumorno?"
Margo je upitala dok su išli ka liftu.
"Pričao sam sa tipom koji se zove Donald. Pravi Donald Duck."

Sem je smestio kofere s odećom i oružjem u gepek i pobrinuo se da krene putem koji ne proverava policija. Imao je više ličnih karti, pasoša, tablica...sve mu je bilo obezbeđeno. Osim možda...sigurnosti.

"Ispratila si me celim putem. Odavde zaista mogu sam."
Aleks se smejao dok je opet grlio Margo.
"Nedostajaćeš mi."
Rekla mu je dok je rukama trljala njegova leđa preko pohabane jakne.
"Biću odsutan samo par nedelja."
Lovac je zatrubeo kako bi mu dao do znanja da ne namerava više da čeka pq se odvojio od Margo.
"Volim te Margo."
"I ja tebe volim. Sad sedaj u taj auto pre nego što se predomislim i ne pustim te da odeš."

(Pustite pesmu!)

A onda je krenuo. Mahnuo joj je sa suvozačevog sedišta. Pratila ga je pogledom sve dok joj skoro sasvim nije izmakao iz vida. Skoro.
A onda je čula pucanj. Pa još jedan. Pa još jedan. Pa još jedan. I prebledela je.
"Ne."
Privatni lovcisu istrčali kroz vrata i videli isto što i Margo.
"Ne."
Semovo vozilo je udarilo u drugo vozilo, zaustavilo se, a onda se truba oglasila.
"Ne."
Nije prestajala da zvoni.
"Ne."
Nije prestajala da se čuje.
"Ne."
Nije prestajala da zvoni.
"Kordsova."
Jedan lovac ju je pozvao. Nije ga čula.
"Ne."

Potrčala je, a noge su joj bile kao žele. Nije znala kada se stvorila kod auta. Semova glava je pala na trubu i nije se pomerao. Polomljeno staklo je bilo krvavo. Lovci iz fabrike su krenuli kroz okolinu da pretraže sve i potraže svakog ko bi im bio sumnjiv. Dvojica su ostala pored Margo. Laboner je izašao iz firme i žurnim korakom krenuo ka njima.

"Aleks. Aleks. Molim te budi dobro. Ne mogu kroz ovo ponovo da prolazim."
Dodirnula mu je kosu. Sklonila ruku kada je osetila da je vlažna.
Krv. Krv. Prokletstvo, krv.
"Ne!"
Viknula je u svom očaju.

Otvorila vrata od auta. Nije slušala povike. Nije osećala Labonerov gnev. Nije čula ništa. Nije videla ništa osim Aleksa.
Truba je i dalje zvonila. Čovek koji je vozio Aleksa je bio u mnogo gorem stanju od njega. Podigla mu je glavu. Videla krvave tragove, ogrebotine, pritisla ranu na potiljku i osetila kako joj je ruku oblila krv. Aleksove oči su spokojno sklopljene. Margoine su razrogačene. Od bola? Ne. Ne sada. Sada nema bola. Sada je tu samo bes. Znala je. Još otkako joj je rekao da danas odlazi na zadatak znala je. Osetila je i ipak ga pustila. A onda je povukla privezak s lovčevog vrata.

"Platiće mi."
Rekla je tiho a onda osetila Labonerov čvrst stisak na ramenu i čula kako je zagrmeo na lovce koji su stajali do njih.
"Pronađite mi počinioca!!!"
Zastao je a onda sklonio ruku s nje.
"Kordsova žao mi je."
Spustila je Semovu glavu na naslon sedišta i okrenula se ka Laboneru.
"Moji ljudi traže osobu koja je ovo učinila. Ne može da bude daleko. Prekrićemo celu površinu Vegasa ako treba. Pobrinuću se za policiju. Idi kući i odmori. Ovo je težak gubitak za sve nas."

Margo je podigla šuriken. Krvav je i drži jedan kraj toliko čvrsto da joj se usekao u kožu, probio meso prsta.
"Doneću ti glavu onog ko je ovo uradio."
"Ovo je sada moje. I ja ću da nađem tog beskičmenjaka. Ja ću pronaći Mis Pink a ti ćeš mi dati ovlašćenja za to i svu potrebnu opremu za praćenje inače ću ti skinuti glavu dok je oko tebe gomila potčinjenih. Da li sam bila dovoljno jasna Port?"

Iznenađujuće mirna delovala je kao pravi ubica a njen šef je bio oduševljen jer je znao da bi se usudila da krene u napad u slučaju da odbije. Fastinantno, pomislio je.
"Dogovoreno."
Rekao je izvivši kut usne u osmeh.

Margo Kords je rođena treći put.