Margo

21. deo - Tajna

"Zovi Seta."
Upala sam na poslednji sprat ogromne zgrade koja predstavlja fabriku čokolade i obratila se jednom od stražara ispred kraljevskih vrata. Iza tih vrata nalazi se najmanje petnaest članova koji su na istom nivou kao Set. Lovci na bitne glave. Laboner ih ima na desetine samo u Vegasu. Kad bih samo znala čime ih drži u šaci mislim da bi bio pogodak, ali s obzirom na to da nisu svi ostali odani verovatno i nije toliko dobar vođa kao što misli.
"Sastanak."
Prišla sam vratima i pogledala u visokog neobrijanog Bila Rotera koji samo što nije eksplodirao od besa kada me je ugledao.

"Ne možeš da dolaziš ovde nepozvana. Koliko puta sam te upozorio?"
"Hitno je."
Otpuhnuo je i skoro se nasmešio.
"Uvek je hitno."
"Rotere! Znam da bi mogao da se nastavljaš sa mnom do sutra, ali za ovo mi treba samo minut. Izvuci Seta sa prokletog sastanka ili ću to ja učiniti, a neće biti nimalo lepo."
U tom trenutku su se vrata širom otvorila i dobila sam pogled na Setov ožiljak, kao i na potiljak jednog od članova odbora.
"Već si to učinila. Šta nije u redu, opet?"
"Uzmi kaput. Vodim te na kafu."

Set je hteo da se žestoko usprotivi, izrecituje sva pravila i zalupi joj vrata pred nosem, ali mu je ona samo okrenula leđa i krenula napred dobacujući pogled preko ramena koji je govorio sve, samo ne nešto dobro. A sudeći po poruci koju je dobio odmah po njenom dolasku kući stvari su mogle da odu samo u lošem pravcu.
"Šta želiš Margo?"
Zanosna prilika se nagela preko stola i pogledala ga pravo u oči.
"Želim da odem u Sejlem ponovo. Imam nedovršena i neodložna posla."
"Šef ti je dodelio sledeći zadatak. Trebalo bi da odeš..."
Pogledao je u maleni kalendar koji je stajao na drvenom stočiću za kojim su sedeli a onda odmahnuo glavom.
"...sutra. Ne mogu ništa da uradim."

Razmislila je malo o dokumentima koje je pokupila po povratku iz Sejlema da izvesti nadređene. Njena sledeća meta je bio Vans Daglas, Labonerov bivši lični lovac na glave.
Margo je razmišljala najbrže što može i igrala na kartu neiskustva.
"Za sve ove godine koliko sam u poslu nisam nijednom lovila takvog lovca na glave Rok. Treba mi pomoć."
Priznala je i bila je gotovo sigurna da se zacrvenela kao bulka od sramote. Nikada nije tražila pomoć. Ni od koga. Po najmanje od Seta.

"Mogu da kažem Sofiji da ti dodeli pomoćnika..."
Položila je šaku na njegovu i to ih je oboje iznenadilo, ali se Margo brzo sabrala.
"Ti znaš moju tajnu. Želim da ti kreneš sa mnom. Ne mogu ovo da završim bez tebe."
I pošto je talas sramote ponovo nailazio Margo je skupila svoje ruke u krila i buljila u čaj ispred sebe.
"Postoji nešto važno čega sam se setila iz razgovora s Kejtlin."

"Margo ovo je...kako se uopšte desilo?"
Set je trljao očne kapke palcem i kažiprstom i nervozno mešao kafu s mlekom.
"Ne znam. Ne znam ni ko je to ni kako me poznaje."
"Mislio sam na to da si u potpunosti ignorisala njeno upozorenje. Toliko ti je bilo nebitno da..."
"Nije vreme za to! Neću ti se pravdati."
"Moraćeš. Otkrio sam nešto a to nešto je značajno za tebe."