Margo

43. deo - Lekcija

"Seme...zašto se selimo? Ovo je naša kuća!"
Sem je vukao Grega za ruku ali ovaj nije hteo da izađe iz svoje sobe. Čvrsto se držao za naslon svog kreveta i nije hteo da kroči napolje bez odgovora.
"Molim te Greg, treba mi vazduha i hoću da pođeš sa mnom."
"Ne pričaj sa mnom tako umilno i zvanično! Imam skoro šest godina i nisam glup za tvoju informaciju!"
"Dobro Greg!"
Sema je strpljenje izdalo.
"Ti si najinteligentnije dete na planeti! Možemo li sad molim te da izađemo napolje?!"
"Sem!"
Greg je začuo Lukasov glas iz hodnika i zamalo pustio naslon koliko se zgrozio.
"Lukase u Gregovoj sam sobi, dođi!"
Odvraćao je ovaj a Gregu se plakalo.
"Ne! Ne, ne! Sve, samo ne on!!!"

Za nedelju i po koliko je Margo bila odsutna Greg ga je sapleo pet puta, ušunjao mu se u sobu dok je spavao i pod stopalima postavio Margoine špenadle i svoje autiće. U cipele mu je sipao Semovu penu za brijanje i u džepove svih jakni mu je stavio ono što su Alisa i Natali zvale ulošcima. Nije znao šta su, ali pošto su devojke o tome pričale Greg je znao da se baš obrukao kada ih je izvadio umesto para u prodavnici.
Pa? Kako ste došli do zaključka da se Lukas Gregu nije dopadao?

"Zašto moram da idem?!"
Greg se koprcao dok ga je Sem držao za ruke a Lukas za noge. Gadljivo je uzmicao i pokušavao da se otrgne od njega a da ga pritom samo malo šutne.
"Reći ću Margo! Pretvoriće vas sve u pepeo!"
Greg se smirio tek kada je video brojne kofere ispred vrata i Sem ga je spustio dole.
"Da li Margo zna da se selimo?"
Alisa se spustila do njega.
"Margo ima nekih problema tako da ćemo otići na par dana. Pomoći ćemo joj onoliko koliko možemo. Zapravo doktor Danger će."
Pokazala je rukom na čoveka sede kose iza sebe zbog čega se čovek nasmešio dečaku, ali Grega je ovo zabrinulo.
"Trebalo bi da ostavimo Margo sa Opasnim čikicom?"
"Ta ti je dobra!"
Sem se nasmejao kao odgovor na šalu, ali kada je video Gregov zabrinut pogled spustio se do njega.

"Slušaj me mali...niko neće ostaviti Margo. Potrebna joj je pomoć jer je bolesna. Razumeš? Mi ćemo joj samo dati malo prostora i nemoj da misliš da će biti sama."
Gregu su se sada suze u potocima slivale. Kroz glavu su mu prošla sećanja od trenutka kasa ga je Margo spasila. Traume koje je preživeo su se duboko ukorenile u njegovom sićušnom telu. Hteo je da vrisne ponovo da ne želi da ide, ali zapravo ništa nije rekao. Otvorio je usta da uzme vazduha i tako dobio napad panike.
"Greg? Hej!"
Alisa se spustila do njega, a odmah zatim i Natali koja je znala kako ovo funkcioniše i zašto.
"Slušaj me, samo diši. Molim te...diši!"

Rekla sam joj da beži. Zar nisam? Rekla sam joj da samo beži, da se sakrije tamo gde ne mogu da je nađem. Slagala sam samo onda kada sam rekla da bih je pustila da pobegne.
Iz grla mi se ote smeh pa tada shvatim da čvrsto stežem nož i injekcije u ruci. Iskoristiću ih na njoj kada se najmanje bude nadala. Ne vidim prst pred nosem dok hodam kroz luku i odjednom se setim da može da se krije na bilo kom od brodova. Pa dođavola...igra će biiti duga.

Taman kad krenem dublje u šumu čujem bat stopala s druge strane. Prerano si krenula... Bat stopala je sve jači, vazduh oko mene gušći i šaputanja sve glasnija. Obliva me uzbuđenje.

Kao u filmu Noć Veštica 4. Omiljeni Aleksov film.

Kada joj je na pamet pala Aleksova smrt ubrzala je korak, oči su joj se zamutile, postale tamnije, aura mračnija i znala je - uživaće u ovome.
Sa druge strane Mis Pink je upravo zašla u šumu s druge strane i nadala se da je Margo nije čula. Histerično se nasmejala pre nego što se probila kroz gusto granje. Ne, ne bi je pustila. Naravno da ne bi.
Njena nesreća je bila ta što su suve travčice ispod njenih nogu pucale i iako je taj zvuk bio slab znala je - njen sluh je izoštren.

Mogla je da viče, Margo je mogla da viče i natera plavušu da ispusti dušu u šumi u koju je otrčala. Nije htela. Najvažniji je elemenat iznenađenja. Ako plen ne zna da dolaziš neće se mučiti da pobegne. To je prva lekcija koju joj je Frenk održao. Smejala se izbegavajući suvu travu i probijala se kroz granje i lišće sve dok nije ugledala platinasto plavu kosu nekoliko kilometara ispred.
Zar to nije slatko? Trčati između jednog jedinog reda utabane staze nijednom ne promenuvši pravac? Margo je odmahnula glavom i nastavila ispred laganim korakom.

Greg se probudio u svojoj pidžami, raspuštene kose i u sobi belog plafona. To nije njegova soba. Odmah je ustao namršten i spreman za svađu, a kada je video da je soba potpuno prazna. Bez igračaka, bez toplih boja, bez nalepnica po ormaru, bez tepiha na kom je Spajdermen. Bez Margo.
Kada je čuo bat koraka spustio se nazad na jastuk i zatvorio oči jer su se vrata otvorila.
"Greg? Jesi li budan?"
Ne. Nije budan. I po zatvaranju vrata otvorio je oči i počeo da razmišlja o tome šta će Margo da pomisli kada se vrati kući.

Plavuša se već zadihala. Okrenula se najmanje petnaest puta do sad i prošlo je tri sata. Samo tri sata. Mogla je da broji sekunde, ali nije čula nikog iza sebe i znala je da mora da ostane u pokretu, ali samo još jednom će se okrenuti, zastati na pet minuta. Biti sigurna da nema nikog.
Po okretu na peti znala je da nije sama i bilo je prekasno jer ju je ruka zgrabila za vrat i prikovala za svoje rame.
"Ovo je za Aleksa."
Psiho ubica joj je zabila iglu u vrat i nakon tri sekunde nije mogla da kontroliše svoje oči niti svoje telo. Bila je tako umorna...