Margo

2. deo - Majčinstvo

Grad greha je zapravo sam po sebi greh. Ulice su pune dilera i narkomana, u kafani nikad nema slobodnog stola, a nazivi klubova ne vise ukrivo samo kad su klubovi zatvoreni. A zatvoreni su četiri od dvadeset i četiri sata. Ulična deca nisu baš uvek bila ulična, ali ona su sama primorana da snose posledice, bila maloletna ili ne. Zato im je svima mnogo trebalo da se priviknu na to da neko želi da brine o njima.

Kako je lepo biti kući... Kući koja te dugo poznaje, zna sve tvoje tajne. Šta obeduješ, koga zoveš, s kim se viđaš i koga dovodiš kući. Kada bi kuća imala karakteristike ljudi niko ne bi bio dugo skriven. Zidovi su hladni, neprobojni i teško ih je povrediti, a čak i kada se to desi na njihovo mesto dođu novi.

O takvim banalnim stvarima sam dugo i često razmišljala kada bih ostala sama sa svojim mislima ali na svu sreću se to retko dešavalo. Imam Alisu, Grega, Natali, a od skoro i Aleksa. Mnoga druga deca krase Frenkovu i moju ogromnu vilu, a u njoj još uvek ima mesta.

Sa stepenica je prvi sišao Greg. Sedmogodišnji dečak kome je kosa bila preduga i toliko kovrdžava da mu je gotovo trebala gumica da bi video. Za njega je Margo bila prva osoba u koju je verovao i jedina kojoj je mogao da sačuva tajnu. Tajnu da zna za njena oba para očiju. Prvi je bio onaj kojim je gledala svu svoju decu. Umilni, nežni pogled smeđih očiju koji u najgoroj hladnoći stvara toplotu. Drugi par očiju je bio nedokučiv za malog Grega. Njime je gledala svakoga ko nije bio dete. Greg je taj pogled pročitao na licu svog oca kada je bio pijan, na majčinom kada je bila nervozna i na svim licima ljudi koje je sretao na ulici. Nije ispitivao, ali je znao. Čak i dok je Margo objašnjavala da to što je video nije bio bes u njoj, znao je. Znao je da bes nije bio usmeren ka deci i zato ju je grlio snažno, sve dok nije zaspao.

"Margo!"
Potrčao mi je u zagrljaj i rado sam ga prihvatila sa širokim osmehom na licu. Opipala sam njegove meke plave kovrdže koje su danas bile na slobodi. Nije voleo da veže kosu, a meni je bilo žao da ga prepustim Fredu da ga ošiša kao vojnika. Nosi pidžamu nemarno zakopčanu i oči mu sanjive, što mi govori da me je čekao sve vreme. Koliko god se uzdala u čuvare koje debelo plaćam da bi čuvali decu, ne smem da dozvolim da budu u opasnosti ako me neko prati dovde. U kući je veća euforija kad odlazim jer to svima pada teško tako da se često ljute na mene. Znaju da idem zbog posla, ali Greg od svih njih zna malo više. To me ponekad plaši jer mislim da ja plašim njega. Nikada više nisam dozvolila da me vidi ljutu.

Energičan visoki momak je silazio sa stepenica brže nego što je planirao. Koliko god pokušavao da ostane pribran, svaki put kada se Margo vraćala grlio ju je kao i Greg. Snažno, bez namere da je pusti da opet otputuje. Aleks. Dečko koji je saznao za mladost i budućnost onog dana kada je upoznao Margo. Neiskvareni sedamnaestogodišnjak koji je prodavao šećernu vunu na ulici je dobro znao šta je loša situacija. Nagledao se toga, ali nikada nije postao jedan od onih ljudi. Učio je na greškama svog oca.

Nije sačekao da se mali plavokosi dečak skloni već ga je zgnječio između sebe i Margo koja se glasno smeje i pozdravlja ga.
"Gde su Alisa i Natali?"
"Ovde!"
Nije trebalo dvaput da izgovori njihova imena. Već su se stvorile niotkuda i grlile je svom snagom. Dve brinete su naslanjale glave na njena ramena i tako su ostali barem pet minuta. Margo nije mogla da se zasiti dece i uvek ih je u njenoj kući bilo mnogo, a u gradu još više!

Kada se sa dvadeset dve godine doselila ovde i podigla prvo dete znala je da će to raditi sve dok deci treba spas, a uvek će nekom trebati. Deca koju je ona spasavala nisu bila samo iz Las Vegasa. Dovodila ih je ovde iz San Franciska, Bostona, Njujorka i Vašingtona. O inostranstvu da ne govorimo! Svi su postajali uspešni. Margo je podizala decu svih uzrasta. Pitala ih šta žele od svog života i trudila se da uspeju u tome.

Istrajala je u nameri da izleči Hjustona i ostvari mu san da postane terapeut kako je i želeo. Od Keli je uzela flašu i dala joj medicinske slušalice. Ovenu je umesto noža u ruke stavila bokserske rukavice i spasila ga od zatvora.
Nije bila svesna koliko joj je svako od te dece bio zahvalan, ali ih je svakog dana volela sve više. Zbog onoga što su bili i postali.
Zbog toga što su ostali.

Kako vam se dopada Margo za sada? 💛