Margo

11. deo - Neplanirani poljubac

"Status?"
"Vredno."
Set je odgovorio devojci koja je odnela tešku kutiju iza pulta da je obeleži. Ako se pitate šta šalje... Set Rok nije bio radoznao. Samo ga je zanimala Margo. Otkako je došla on joj je za petama. Prvo zato što je dovedena od strane Frenka, najboljeg čoveka na svetu, najmirnijeg ubice kog mafija ima. Kako onda može da ima sestru koja ubija tako glasno? Set je sumnjao, ispitivao dok nije od Frenka lično saznao kako je njegova sestra postala toliko glasna da nadjača i zvuk bombe.

Margo je eksplozivna baš kao i njeni umetnički načini ubijanja.

Margo nikada ne prestaje da planira.

Margo nešto krije.

Glas i stav osobe koja nešto krije je uvek drugačiji. Dalek, ozbiljan, distanciran i oprezan.
Nikada niste upoznali osobu koja ima šifre u telefonu ako nešto ne krije, zar ne?

Margo je čekala vesti ceo dan. Od Ria za decu i od te devojke sa ulice. Rio se brzo javio. Podneo izveštaj i prekinuo vezu.
Devojka...
"Možda sam bila previše napadna. Uplašila sam je."
Rekla je Margo sama sebi, ali prerano. Zazvonio joj je mobilni u ruci. Nepoznat broj.
Nije trebalo da zazvoni drugi put, Margo se javila.

"Halo?"
"Zdravo? Sinoć si mi dala svoj broj i ja...pozvala sam."
Margo se tugaljivo nasmešila niskom tonu koji je devojka koristila. Pretpostavivši da nije sama, Margo je prešla na stvar.
"Dala sam ti svoj broj jer si izgledala kao da ti treba pomoć. Neko da sa tobom..."
"Socijalna radnica?"

Margo je na trenutak zaćutala razmišljajući. Možda se tako ponašala nesvesno, ali sada je bilo bitno da se devojka zabrinula postavljajući pitanje. Ako se plaši socijalnog znači da je maloletnica...
"Ne. Ne, nisam."
Brzo je rekla kada je devojka frknula plašeći se da će prekinuti vezu."
"Da li želiš da pozovem jednu?"
"Ne! Dođavola radim kao prostitutka!"

Namrštila sam se na njene reči. Htela sam da kažem 'ne želiš to', ali bih rizikovala da spusti slušalicu.
"Hoćeš li da se nađemo u nekom kafiću? Pomislila sam da ti treba neko za priču."
"Ne treba da misliš onda."
Prekid veze. Gledam u telefon i ime koje stoji tu. Nepoznato. Možda bih mogla da je pronađem, ali ne želim da forsiram.
Ili želim?
Da, da želim, ali uživo.

Trebalo mi je par minuta da se spremim. Torba, u torbi telefon i cigarete kupljene na trafici zbog devojke. Dve ohlađene flaše piva i test za trudnoću.
Dva sata ujutro.
Izašla sam iz sobe pa krenula ka vratima. U tom trenutku je Rok izašao iz kupatila. Mislila sam da se provučem pored njega dok spava u dnevnom boravku, a on stoji ispred mene s mrkim pogledom na licu. Polunag. Pa dođavola, žensko sam. Nezdravo bi bilo da ne zagledam da li negde nešto viri.

"Divno. Spavaš u mojoj kući, kupaš se u mojoj kući...navlačiš moj peškir..."
Rukom sam gestikulirala na nemarno obmotan peškir oko njegovih kukova. Podiže obrve iznenađeno.
"Da ga skinem?"
"Usudi se."
Kažem ali se štrecnem na samu pomisao, ali pre nego što stigne da išta pokuša stignem da otvorim ulazna vrata.
"Gde ćeš u ovo doba?"
"Idem na pivo s drugarima. Vratiću se pre zore, vidimo se tata!"

Nemarno ga pogledam, ali pre nego što zalupim vratima uhvati me za zglob i povuče ka sebi.
"Ne budi takvo derište Margo. Lepo sam pitao."
Kaže kroz zube usput režeći na mene. Ovaj tip mi je zaista dosadio.
Kuda ideš, zašto, kad ćeš doći, nemoj dugo... Dođavola ni rođeni brat me ne propituje!
Čim otvorim usta da progovorim skrene pogled na dole te odlučim da ga malo iskoristim. Godinama nisam ljubila muškarca, nadam se da se sećam kako to ide.

I uhvatila sam ga nespremnog spustivši torbu taman toliko da flaše piva kucnu jedna o drugu. Pošto mi i dalje drži zglob, slobodnu levu ruku sam obavila oko njegovog vrata i približila ga sebi toliko da nam se nosevi sudaraju.
Hvatam sebe kako gutam kneglu i oklevam razmišljajući o tome da li i dalje znam kako se ljubi muškarac, a zatim srećem njegov zaprepašćen pogled. Kao da se brzo pribere videvši me da trepćem, prebaci ruku sa zgloba na moja leđa i tako me privije uz sebe spojivši nam usne u kratak poljubac. Ovlaš. Blic. Prijateljski poljubac.
To je bilo...lepo. Pretpostavljam. Godinama nisam izbliza pogledala nečije usne.
Set uzima moju ruku sa svog vrata i čvrsto je drži dok me blago povlači unutra.
"Trebalo bi da sedneš."
"Ne. Treba da idem."
"Jesi li homoseksualka?"
Pitanje je došlo niotkuda. Možda bih mogla da ga nazovem isfrustriranim zbog odbijanja da nema taj užasno miran izraz lica koji govori samo pitam.
"Odakle ti to?"
Okrenuo se od mene i počešao po potiljku. Sada vidim njegova leđa koja nikada nisam. Leđa puna ožiljaka, dubokih i plitkih, zaraslih. Svi su bili oštri, naneti sa željom da ga ubiju.
"Video sam da si dala papirić onoj devojci sinoć. Ideš da se nađeš sa njom?"

U nekoj drugoj situaciji, Margo bi mu odbrusila i otišla ljuta. Ali posle tog poljupca morala je da se zabavi i otera nelagodu pre nego što se vidi sa devojčicom.
"Ti si je odbio. Da li si ti homoseksualac?"
Sada je ponovo okrenut ka Margo, vidno zbunjen. Izgledala je zabavljeno, nije nikada voleo da mu se neko podsmeva. Margo je to često radila, a nikad nije uspeo da joj pokaže svoje mesto.
"Upravo sam poljubio tebe."
Odgovorio je pomalo iziritirano.
"I ja sam poljubila tebe."
Podbola ga je mirno.
"Dođavola Margo! Video sam ti izraz lica, pročitao reakciju. Htela si da se izvučeš bez odgovora, a sada hoćeš da se zabaviš!"

Izvila je usne u osmeh koji koristi samo za svoju decu. Set takav nikada nije video. Iskrena zainteresovanost, zabava? Ne razume.
"Sada hoću da se skineš."
Oblizala je usnu i naslonila se na okvir vrata.
"Takvo si derište!"
Rekao je, ali je Margo bila prilično sigurna da je čak i u senkama videla da se šokirao.
Ponovio je istu rečenicu i prošao rukom kroz kosu jer mu se krv uzburkala zbog njenih reči. Margo je slegla ramenima.
"S kim si takav si."
"Šta si rekla?"
Doviknuo joj je iz kuhinje a ona je ponovo dohvatila svoju torbu.
"Rekoh da izlazim!"

Kakvi su vam utisci za sada? ❤️