Margo

16. deo - Jedina porodica

Kiša. Znala je da pada kiša, ali je nije osećala. Svaka hladna kap koja je pala po njoj nije je ni trgla. Ona je dovoljno hladna. Dovoljno je natopljena tugom i gnevom, dovoljno daleko od svoje dece i dovoljno dobro je odradila zadatak. Oprostiće joj se ako ovaj put...samo ovaj put bude radila po svom. Ako samo još ovaj put bude ubila nekog ko nema veze s mafijom za koju radi... Istina, opomena joj je uručena na žutoj kartici, ali čast te devojke zavisi od nje. Sada je ovo njen problem.

U drugoj državi, daleko od kuće, je pronađeno telo. Telo odraslog muškarca bačeno u reku. Unakaženog lica, okrenut na leđa, ležao je u mrtvačnici. Devojka hladne lepote, obučena u odelo roze boje poslednje mode, na visokim potpeticama, ušla je u prostoriju. Ona mora da ga identifikuje. Ona mu je jedina porodica. Njena svetla kosa leprša u prostoriji zbog jakih klima koje zadržavaju tela od potpunog propadanja. Njenom bratu mora da je hladno. Misli dok drhtavim rukama skida tanak plavi pokrivač s njegove glave. Hladnoća na licu joj nestaje, zamenjuje je jak bol i devojka prekriva usne da ne bi vrisnula. Među njegovim stvarima su pronađene crna i crvena brojanica, srebrni krst i njene prve roze patikice koje joj je kupio kada je bila beba. To je bio on, znala je i pre nego što je pogledala. Ako se pitate šta je pomislila reći ću vam. Osveta. Želi osvetu, za sve što su uradili njenom bratu.

Džek je otvorio vrata, a ja sam nesigurnim korakom ušla ne dajući dozvolu ikome da mi pomogne. Spustila sam torbu na pod i shvatila da je mokra koliko i ja.
"Deca?"
Pitam Sema koji odgovara hrapavim tonom.
"U krevetu su."
Klimam glavom pa zatvaram vrata. Moram da odem pod tuš. To je sve o čemu razmišljam još otkako sam spustila telo u reku. Deca ne smeju da me vide ovakvu.

Odeću grubo bacam sa strane i u mislima već čujem sebe kako govorim da to spale.
Ima krvi među mojim noktima. Po butinama. Nadlaktice su mi izgrebane. Utrljavam sapun po svom telu i kosi da bi što pre skinula crvene mrlje.

Pamučna zelena rolka i pantalone s širokim nogavicama su sakrivale sve modrice koje imam po sebi. Imam podočnjake, ali ne smem još da zaspim. Moram da pitam Džeka i Sema šta se dešavalo dok nisam bila tu. Moram da sredim papire i predam ih sutra...
Moram toliko toga da uradim, ali sve što činim je padanje u krevet.

Kaliforniji nije trebalo dugo da angažuje FBI da rade punom parom. Par gradova oko Sejlema je zaustavilo nekoliko najboljih agenata da istraže najnovija ubistva. Desetoro sredovečnih muškaraca je nestalo u vremenskom periodu od dve nedelje. Ljudi su bili pronađeni s unakaženim licem okrenutim ka stomaku, uvek u rekama, spranih dokaza. Svaka žrtva je imala ubod u lobanju ružičastom štiklom. To ukazuje na to da su sva dalja ubistva dela serijskog ženskog ubice, ukoliko neko ne želi da zavara trag u šta je narednik Votson čisto sumnjao. Zato je poslao hitnu pošiljku jedinom čoveku kome je mogao da se obrati...Portu Laboneru.

"Pozovite mi Margo Kords."
Strogi čovek je trljao kratku bradu i mrštio se na koverat pun slika unakaženih žrtvi koja su mu poslate od poverljivog izvora iz policije.
"Misliš da Kordsova ima nešto s ovim?"
Ali šef nije udostojio odgovora Seta Roka. Zato je bio nemiran kada se Margo našla pred glavnim vratima. Imao je mnogo razloga da sumnja u Margo i njene ispade znajući da je često ubijala one za koje organizacija nije znala. Nisu bili kriminalci, bar ne njima i zato nisu bili važni nikome...osim Margo. A ako to ugrozi Labonera moraće da preduzme neke mere.

Margo je zagledala predvor najvišeg sprata u kome je bila samo jednom: kada ju je Frenk upoznao sa šefom. Ugravirana slova PL zrače elegancijom, mislila je Margo, ali taj čovek je oličenje gadosti. Od svih ljudi koje je videla i ubila tokom godina provedenih u mafiji nikada nije upoznala nekog toliko izopačenog uma.
Nije se mnogo pitala zbog čega je ovde. Um joj je na drugom mestu, a ako postoji nešto na šta mora da se pripremi Amanda će je upozoriti.

"Margo."
Kao da joj čita misli, niska riđokosa devojka joj je upravo prišla. Šefova sekretarica, ćerka jedinica koju nije uspeo da pokvari svojim gnusnim pravilima. Amanda Laboner.
"Dobro jutro draga. Postoji li nešto što treba da znam?"
"Ništa. Moj otac nije rekao ni Setu šta se dešava. Stvar mora da je ozbiljna."
Klimam joj glavom i u tom momentu moj pogled susreće Setov koji je u tom trenutku izašao iz kancelarije.
"Šef želi da te vidi Kordsova."