Margo

19. deo - Ono što je važno

Set Rok je na sat vremena smirio svoju uznemirenost s pola flaše vina. Opustio se i rasteretio misli, ali ne dovoljno da bi prestao da razmišlja o Margo. Koliko dugo krije tu decu? Otkako je u poslu? Dobro je, za sve godine rada, poznavao Porta Labonera. Klošar koji se od najniže popeo do najviše lestvice. Pa, do najviše njemu poznate lestvice. Set je viđao svakakve ljude, ali Port Laboner je budio najgore u svakome, iako je istovremeno bio utočište za one koji nemaju šta da izgube...kao on. Ali Margo je mogla da izgubi mnogo toga. Laboner je mogao da postavi hiljadu i jednu smicalicu kada bi saznao da je nešto sakriveno od njega, od posla od koga pola Vegasa zavisi.

Želiš veću zaradu?
Žudiš za krvlju?
Obrati se Laboneru.

Laboner nije podnosio Roka bar koliko i ovaj njega, ako ne i više, ali je dobro obavljao posao. Nikada ništa nije zaboravljao i obraćao mu se samo kada je to potrebno. Prema Margo je čak i gajio simpatije, delom zato što je iz nje kuljao bes gust kao lava, delom zato što nije mogla da ga obuzda uvek. Posao bi stao na par minuta da bi se o njoj pričalo kada ubije osobu za koju nije dobila naređenje. Laboner bi polomio tri olovke i udarao u svoj sto dok mu ruka ne pocrveni...ali kada bi stala pred njega hladnog izraza lica i mirnog glasa samo bi joj odmahnuo rukom kao da to više nije važno. Rekao bi joj 'neka se ne ponovi' iako je dobro znao da će se ponavljati. Zašto? Možda je znao. Možda je znao za njenu tajnu... Ali Set je tu misao odmah presekao. I Laboner ima ćerku a na nju gleda kao na roba koji će ga naslediti, ali dok se to ne desi žariće i paliće sve oko nje samo da joj oteža.
Možda je ćutao jer je ona jedna od najboljih ubica koje je on ikada imao. Seta bi retko slao na put, kada nije siguran da će se novajlija dobro poneti ili kada su u pitanju važni 'klijenti'... Zahvaljujući jednom od klijenata on je zaradio ožiljak zbog kog je atrakcija gde god da pođe.

Zvono.

Protrljavši očne kapke desnom rukom namrštio se. U ova doba ne može biti niko normalan. Stivensa, svog batlera, je poslao kući jer je bio naporan, a baštovan Bentli ima slobodan dan.

Zvono.

Set spušta flašu na pod i prelazi preko mekog tepiha nesigurnim korakom sve dok ne stigne do ulaznih vrata. Kada ih širom otvori pred sobom vidi vulkan koji samo što nije eruptirao.
Zanosna, u vunenom kaputu stoji pred njegovim vratima dok joj se kosa zajedno sa zelenim minđušama talasa po vetru. Mora da sanja.
"Zaista... Obradovao bih se da bar u mojim halucinacijama nisi besna."

Progovori, ali pitanje uputi svom mozgu koji je 'očigledno' halucinirao i bravu samo odgurne svestan da će se vrata sama zatvoriti, ali kada trepne vrata ga samo tresnu po nosu za koji se odmah uhvati.
"Šta kog đavola... Margo?"
Ovaj put bistrog uma, svestan da se pred njim nalazi besna lavica spremna da se bori s njim izgovara njeno ime dok ona kroči u vilu. Lupa vratima za sobom a onda se okreće ka njemu.
"Nećeš odvojiti moju decu od mene. Nikom nećeš ništa reći. Ako budeš rekao tvoja glava će leteti sa mojom. Napakovaću ti svašta. Uništiću te!"

"Slomila si mi nos, dođavola."
Opsuje sočno gledajući u ogledalo pored koliko je loše, ali Margo je želela da prolije mnogo više njegove krvi sada. Želela je da mu iskopa oči i zabije mu ih pravo u ta brbljiva usta!
"Kordsova. Privlačiš previše pažnje sa crnim autom napolju i zatamnjenim staklima. Ne želim da trpim tvoje glupe prazne pretnje. Gubi se."
Zamišljala je kako poliva benzinom a zatim pali ovu kuću do temelja zajedno sa Rokom u njoj. Ta fantazija joj je izgledala savršeno.

"Nikad ne pretim u prazno. Zapamti to. Ako pokušaš da kažeš nešto zgaziću te kao crva. Ostaviti u rupi da truneš. Niko nikada neće naći tvoje telo."
Set je klimnuo glavom kao da joj kaže 'šta da se radi', a to ju je samo još više iznerviralo. Psovala ga je i bila histerična čitavih petnaest minuta pre nego što se Set vratio u dnevnu sobu i seo na krevet kao da je on iscrpljen od vikanja. Razbila mu je tri vaze i dva ukrasna porcelanska čajnika zbog kojih će Stivens da poludi.
"Margo dosta je bilo, kako nisi umorna? Sedi ovamo i pij ovo."
Ćušnuo joj je skoro praznu bocu viskija u ruke i počeo da šeta levo-desno kada je ona sela.
"Neću nikome ništa reći. Bilo bi loše za posao da te sada ubiju."

Ona je i dalje besnela, nakon gutljaja viskija, pravo iz flaše.
"Ne uzimaj veći zalogaj od onog koji možeš da progutaš Kordsova. Ja sam ugledni građanin Vegasa, zaposlen u jednoj od najvećih fabrika čokolade. Laboner će moju smrt videti kao nepotrebnu, uvek sam mu bio najbliži."
Margo se namršti kada čuje te reči jer je svesna da Set zna o čemu razmišlja.
Približava joj se i unosi u lice. Saginje se da dođe u kontakt s njenim očima. Margo je znala zašto je Rok toliko priznat od strane najveće zverke u gradu, a znala je i da će sumnja odmah pasti na nju. I za to će smisliti plan.
Stavio joj je šaku na obraz, delimično da bi umirio sebe jer je i dalje mislio da je priviđenje, delimično zato što je hteo da oseti koliko je meka njena koža.
"Frenk neće moći da zataška sve tragove. Nećeš se izvući."

"Neće morati. Jer umirem s tobom, tatin sine."
Obuhvatila mu je šaku koja joj je stajala na licu i iz sve snage zabila nokte u nju, sve dok zbog pritiska nije pustila krv. Set nije pokušao da se izmakne ni kada je video da par kapi njegove krvi pada na hladan laminat.

"Opusti se Margo. Ne plašim te se. Pored toga, već sam rekao, ali verovatno me nisi čula od besa koji zaglušuje sva tvoja čula. Neću nikome ništa reći."
Zauzevši opušten stav orgnuo je šaku od Margo i približio je svojim usnama. Olizao je krv. Sumnja se ogledala u Marginom licu dok je ustajala sa kreveta i prekrštala ruke preko grudi.
"Šta želiš zauzvrat?"
Prkosno je podigla glavu ka njemu cinično se osmehujući kao da kaže 'hajde, svi žele nešto'.

Set nije morao mnogo da razmišlja. Odmah mu je na pamet pala samo jedna slika. Margo kako daje ceduljicu devojci sa ulice.
"Želim da znam šta si radila sa prostitutkom u Sejlemu."
Kroz glavu su joj proleteli kratki trenuci provedeni sa Kejtlin i na trenutak je izgubila ravnotežu. Zacrnelo joj se pred očima.
"Bila je dete. Dete koje nije stiglo da živi."