Margo

20. deo - Prisećanje

Greg se prevrtao u krevetu sve vreme razmišljajući o Margoinoj reakciji. Oči su joj bile ledeno hladne, a izraz lica onakav kakav je imala kada ju je video besnu prvi put. Poslednji put. Žar u očima, bes koji kulja na sve strane toliko opipljivo.
Obuo je svoje plave patofne sa dinosaurusima i odškrinuo vrata sobe, a onda prešao u onu preko puta.
"Alekse?"
Njegov brat je ležao s rukama iznad glave i samo ga pogledao.
"Jesi li ljut na mene?"
Upitao je Greg ustručavajući se da kroči u sobu.
"Dođi ovamo."

Brzo je potrčao da se sakrije pod Aleksov pokrivač i ovaj se okrenuo na bok ka njemu.
"Zašto mi nisi rekao da se u kući našao odrastao muškarac? Zašto nikome nisi rekao?"
Aludirao je Aleks prisećajući se izraza lica svih za stolom.
"Hteo sam da to podelim kada svi budemo zajedno. Stekao sam prvog odraslog prijatelja."
Aleks se nasmejao zbog Gregove ushićenosti.
"Imaš učiteljice u vrtiću i naše čuvare. I oni su ti odrasli prijatelji."
"To je škola za malu decu i nije isto. Sa učiteljicama i sa Džekom i Semom me je Margo upoznala."

Par minuta su sedeli u tišini, a onda se Greg setio kako je Setu bilo neprijatno kada ga je ugledao.
"On je bio dobar. Margo i on rade zajedno. Rekao je da će mi sledeći put doneti čokoladu. A da ti kažem...da je opasan, Džek i Sem ga ne bi pustili da uđe unutra. Oni su baš jaki."
Samouvereno je govorio Greg smešeći se, a onda su se začula ulazna vrata.
"Stigla je. Misliš li da će se ljutiti jer sam prešao kod tebe?"
Ali Aleks nije razmišljao o tome. Ako će Margo na nekoga biti ljuta to će biti oni i u pravu je. Oni su odrasli. Oni bi trebalo da paze na Grega. Da je bar jedno od njih troje bilo tu kada se to desilo...
Prešao je rukom preko lica, a onda je neko pokucao na vrata - ali ne Aleksova.

Greg je izašao iz sobe polako zatvarajući Aleksovu sobu i našao se licem u lice sa visokom prilikom ispred sebe. Kada se okrenula ka njemu obratio je pažnju na talasanje tamne kose, na presijavanje boja od svetlo smeđe do bronzane.
"Žao mi je Margo. Nisam trebao da pustim Seta u kuću. Rekla si da ne dovodimo prijatelje i znam da sam prekršio to pravilo..."
Ćutala je dok nije završio, a onda čučnula kako bi mu bila bliža.
"To nije tvoja greška. Set je došao da vidi mene, a ti si se tu našao da mu praviš društvo i stekao si prijatelja. Drago mi je zbog toga."

Pomilovala sam Grega po kosi a on se nasmešio.
Da li sam zaista sigurna da mi je drago zbog toga?
"Set nije loš, zar ne?"
Ruka mi je na trenutak utrnula u njegovoj kosi, a onda sam usne razvukla u širok osmeh da zavaram laž.
"Nije mili."

Sve o čemu sam razmišljala nakon spremanja kuhinje bio je razgovor sa Setom. Poveravanje o Kejtlin. Priča o kratkim trenucima koje sam provela s njom, a onda i prisećanje na nešto što je meni promaklo, jer mi posle njene smrti uopšte nije bilo bitno.

'Bila sam sinoć sa jednim čovekom. Pričao mi je o mafijašici zbog koje već dugo ima problema. Pokazao mi je tvoju sliku! Eksplozije, ubistva u zatvorima, ljudi su zbog tebe...stradali. Ubila si ih.'

Margo je shvatila da tada nije razmišljala o čoveku, nije razmišljala o osobi koja bi mogla da je otkrije. Možda je baš ta osoba ubila Kejtlin, a ona je... Nema veze. Pronaći će ga. Setivši se razgovora sa Setom nemirno počne da rasprema kuhinju razmišljajući o planu povratka u Sejlem. Čovek koji se raspitivao za nju je do sada verovatno otišao odatle, ali ona zna gde treba da počne i počeće odatle.

'Potreban si mi.'

Šalje Setu poruku a onda odlazi na sprat da bi se spakovala...
"Ja sam Margo Kords. Ja se svetim. Ja pobeđujem. Prvi put mi treba pomoć... Dođavola!"
Baca i poslednji potrebni komad odeće pre nego što se baci na pakovanje 'opreme'...