Margo

40. deo - Porodične veze

Šaputanja.

Margo nije mogla da se zaustavi. Na svakih pet minuta je ustajala iz kreveta i proveravala opremu. Ne želi da nešto zaboravi. Igra će dugo trajati, a ona ne sme da ostane bez igračaka. Probaće svaku koju je ponela. Mogla je da oseti trnce svaki put kada pomisli kako para kožu toj ženi. Kako joj lomi prste, secka uši, vadi zube, satarom uklanja deo po deo njenog mesa, čupa nokat po nokat i svaku dlaku sa glave...a na kraju je gazi štiklama. Krv, mrtvo meso, oružje... Konačno, Margo konačno može da dozvoli sebi da poludi kao prvi put...

Kucanje.

Dođavola.

Margo zatvara kofer pa otvara vrata a pred njom je dečak kovrdžave kose.
"Osvetićeš Aleksa, zar ne? Želim da se kuva u bolu u kom je i on bio."
Greg je gledao u svoja stopala, suzdržavao je bol i suze, a Margo je prvi put primetila kada se zaprepašćeno spustila do Grega.
"Ne...molim te. Ne budi pun mržnje. Nemoj da budeš kao ja. Nemoj da mrziš."
"Prestani da me dodiruješ. Prestani da me tešiš i prestani da se ponašaš kao da ne treba da mrzim."

Pogledala sam ga, po prvi put posle Aleksove smrti sam ga stvarno pogledala i sve što sam videla je gnev. Suv bes, kao što je moj, ali mnogo gori jer on nema gde da se isprazni. I sada kad sam primetila pokušavam da promenim kao da je to nešto što ću iskoreniti samo jednim zagrljajem.
"Moj brat je mrtav!"
Gleda me direktno u oči, stiska pesnice i drži suze u sebi.
"To neće promeniti njena smrt, znam, ali želim da umre! I želim da se pre toga grči u bolu."
"Razumem. I ja želim isto."

To sigurno nije ono što biste rekli besnom detetu, ali on je pametan. Uvek je bio pametan. Imao je uši i kad ne treba, a izgleda da ima i sposobnost koju nisam otkrila. Ume da preuzme teret na svoja mala leđa i da ga nosi kao da je ništa.

Rano ujutru, stojim u dnevnoj sobi i preda mnom stoji četvoro mladih i odlučnih ljudi.
"Žao mi je. Zbog svega u šta sam vas uvukla, zbog svega kroz šta prolazite... Ali nije mi žao što sam vas spasla, morate to da znate. Volim vas."
Rekla sam dok sam se pozdravljala sa njima, dok mi je Greg, opet, kao pre, grlio noge i dok sam uživala u zagrljajima. Odvojila sam se teška srca, na momenat spustila ruku na Lukasovu kosu i samo na jedan dugi sekund, najveći trenutak i najteži momenat osećam Aleksovu kosu pod šakom i srce mi se steže.

Iz misli me trgne Alisa koja pruža dve male bočice s providnim sadržajem.
"Uzela sam ovo iz laboratorije. Pomagala sam Henriju da ga usavrši ali i dalje nismo sigurni da radi. Ako radi...ovo je pojačivač bola drugog stepena. Ubrizgaj joj ovo u venu i svaki sledeći korak koji načini, najmanji dodir bi mogao da izazove prejak bol."
Uzela sam i protrljala debelo staklo u ruci.
"Hvala."
"Ovo je nešto što je Sem ostavio jutros zajedno sa papirima."
Bušilica sa izrezbarenim A.K. inicijalima. Kreativno.
"Zahvali mu se kada dođe."
Uzela sam je od Natali zajedno sa tri napunjena šprica.
"Onesposobi je sa leđa. Taj lek će je oboriti par trenutaka nakon ubrizgavanja doze."
"Ovo je od mene."
Greg mi je pružio švajcarski nož čija je drška bila obojena u plavo i zeleno.
"Aleks mi je poklonio ovaj nož kada sam tek došao, preplašen od novih ljudi, od vas troje zapravo. Pokucao je na vrata moje sobe i rekao da ga zadržim ako se ikad osetim uplašeno. U strahu sam ogulio boju sa drške, ali Aleksu nije smetalo. Rekao mi je da je obojim ako ću se tako osećati kao da nož pripada meni. Iskoristi ga bar jednom na njoj i vrati mi ga."
Zahtevao je, a ja sam klimnula glavom shvatajući bol, shvatajući njegov gnev.

Frenk me je otpratio do auta.
"Znaš da mogu da pođem s tobom."
"Cenim to, Frenk. Ali ovo je nešto što moram da uradim sama."

Kada sam ispričala Frenku ono što ću uraditi toj gospođici Pink nije nimalo odobravao, čak je hteo i da se pozove na neefikasnost i neopreznost ali... Bio je svedok sve dece koju sam dovela, svakog pojedinačno. Zato me je poslušao i držao se po strani.

A kasnije će shvatiti da je to bila još jedna greška. Za sad, koncentrišimo se na decu. Gregu nije promakao Lukasov užasnut pogled kada ih je video kako dele 'poklone' za Mis Pink. A znao je da nisu ni ostalima. I konačno mu je bilo drago što nije jedini koji vidi uljeza.