Margo

37. deo - Pomirenje

Poslednje aktivnosti Mis Pink su u Hendersonu. Smatrala sam je ubicom, ali izgleda da je i više od toga. Banka je opljačkana, a čuvar je vezan i ima ružičastu štiklu u glavi. Očigledno je htela da dokaže nešto. Cipela je identična onima koje su pronađene u reci Sejlema i u glavama moje dece. Glava me boli od naprezanja. Oči mi se sklapaju, ali ipak nastavljam put do mesta sastanka sa ostalim lovcima. Tamo ću uzeti ono što mi je potrebno da ostanem budna. Moram da je nađem. I uništim. Zbog svih koji su umrli.
Stežem krvavi privezak šurikena dok mislim na način na koji je umro Aleks.

A onda uočim senku. Pogled mi se munjevitom brzinom zaustavi na dečaku u kanalu. Blatnjav je i pocepan, očigledno ne želi da me pogleda ali zna da sam tu.
"Koliko dugo si ovde?"
"Ne želim probleme. Molim vas odlazite. Ništa nisam video, ništa ne znam."
Pogledam iza sebe par puta pažljivo proučavajući mračna područja. Bilo ko bi mogao da se krije ovde, ali izgleda da nikoga nema. Čučnem tek toliko da bolje vidim dečaka, ali sve što vidim je tamna kosa i pocepana odeća. Ima oko petnaest godina, uplašen je i trese se.

"Samo prolazim."
"U redu."
Ne bi trebalo da radim ovo. Neću ponovo da izložim nekoga opasnosti.
"Ja sam Margo. Margo Kords. Neću ti naškoditi. Imam četvoro dece kod kuće i znam kako je kada si sam i uplašen. Želiš li čistu odeću i obrok?"
Potajno želim da kažeš ne. Samo me odbij i otići ću. Neću navaljivati. Budi nepoverljiv. Ostaćeš nepovređen bar.
Ili nećeš. Šta si video? Koga si video?
Da li bi bilo moguće da je primetio nešto ili nekog?

Dečak je trepnuo kada mu je ponudila hranu i odeću. Margo to nije primetila. Podigao je glavu i otkrio duboke plave oči. Susreo ih s Margo. Izgleda u redu, pomislio je. Izgleda kao da je jedna od dobrih ljudi. Ipak izgled bi mogao da prevari, ali on želi da pojede dobar obrok i rizikovaće.
"Želim da idem ispred tebe sve dok ne naiđemo na hrpu ljudi. Ne verujem ti."
Margo je nakrivila glavu i nasmešila se, ali neiskreno. Dečak je primetio.
"Pošteno."

Džek mi otvara vrata i neprijatno odmerava dečaka kome je kosa posvetlela od sunca. Prošlo je više od dve nedelje ali ubedila sam dečaka da krene sa mnom. Lukas Beker, sin propalice i drolje koja ga je prodala za deset dolara. Prve noći kada je prodat, pobegao je, spasio se od trauma koje bi ga zadesile da nije. Odmah sam mu rekla kako stvari stoje.
'Video sam i mnogo gore stvari. Nisam siguran da želim da se izložim toj opasnosti. Mogu li da razmislim?'
Videla sam mu sumnju u očima, ali i sjaj u istim kada sam govorila čime se bavim. Hteo je da crkne od smeha u jednom trenutku, ali kako je priča odmicala shvatio je da se ne šalim.

"Margo, ne bih da preispitujem tvoje odluke..."
Feri je počeo. On je jedan od lovaca koje sam uzela sebi da bih zbrinula decu. Tamnoput, četrdeset i tri godine, uvek na oprezu. Laboner ga je izvukao iz zatvora samo zbog mene i to mu nikada neću zaboraviti. Sve je više puta proveravao i vodio računa o tome da niko ne uđe i ne izađe iz kuće bez da budem obaveštena. Odan je.
"Ovo je Lukas. On zna priču i živeće kod mene neko vreme. Javi šefu da sam dovela novog člana. Uskoro puni sedamnaest godina, spretan je i brz."
"Razumem."

"Ne dopadaš mi se."
Greg je namršteno seo na zadnji kraj sofe i nimalo druželjubivo gledao u Lukasa. Ostali su mu poželeli sreću tokom boravka ovde, mada su bili na oprezu kao i Feri.
"To nije lepo Greg. Još uvek ga nisi upoznao."
I nisi me ni zagrlio kada sam ušla. Samo je zaprepašćeno zurio u dečaka. Sada, opet, zuri tako nedruštveno.
"I ne planiram da ga upoznajem. Nadam se da će tvoja zadnjica završiti ispred vrata u narednih dva sata inače će ti život u ovoj kući postati pakao."
Rekao je petogodišnjak i ostavio me zaprepašćenu. Izgleda da me je ipak čuo kako pretim i nije mi nimalo prijatno.
"Greg! Zašto si počeo tako da se ponašaš?!"
Nije me udostojio odgovora, ali Lukas se nije uzbuđivao oko tog odgovora.

"U redu je. Nisam imao nekog dodira s decom, verovatno mu iz tog razloga delujem odbojno. Neću ti smetati Greg. I neću zauzeti tvoje mesto, to niko ne bi mogao."
Prilično smireno se Lukas obratio Gregu na šta je ovaj samo frknuo.
"Poznajem ljude koji ne vole decu a ipak su mi se dopali. Ima nešto mračno u vezi s tobom. Ne dopada mi se tvoja aura, ne dopada mi se tvoja kosa, ne dopada mi se tvoj stav i sigurno mi se ne sviđa ta tetovaža koju uporno pokušavaš da prikriješ."

Greg je izdeklamovao sve što je imao i lenjim hodom je krenuo ka izlazu iz dnevne sobe.
"Tetovaža?"
Margo je upitala sumnjičavo, a Lukas se nasmejao nelagodno.
"Verovatno misli na moj ožiljak na vratu. Zaradio sam ga kad sam ukrao malo hleba sa pijace. Prodavac me je okrznuo nožem za hleb i napravio mi mali zarez na potiljku. Greg je verovatno pogrešno procenio."
Margo je klimnula glavom kao da razume i Greg je to primetio. Uzdahnuo je jer ga je zabolelo to što Margo negira njegovo mišljenje i smatra ga ljubomornim.
"Znaš Margo, za elitnog ubicu stvarno si lakoverna."

Margo je Lukasu dala jednu od soba i smestila ga zajedno sa stvarima koje su mu potrebne, a onda je pokucala na Gregova vrata.
"Da?"
"Mogu li da uđem?"
Odškrinula je vrata njegove sobe. Obukao je pidžamu, ispravno ovog puta, vezao kosu u repić i sklonio svoje igračke u stranu.
"Ne bih rekao. Spava mi se. Voleo bih da izađeš."
Margo se suzdržala da ne protrlja grudni koš i zatvorila vrata za sobom kada je zakoračila u Gregovu sobu. Nije htela da ga pusti da se ljuti na nju više.
"Zašto si ljut na mene mali? Hoćemo li ovo da rešimo već jednom?"

"Dosadilo mi je da se prema meni ophodite kao prema detetu koje ništa ne razume. Znaš da sam pametan i znaš da razumem neke stvari ali opet ne uvažavaš moje mišljenje. Trebalo bi da budem okej sa tim? Da budem tih kao što sam bio u periodu Aleksove sahrane samo zato što si ti razmišljala o osveti? Istina je, takvi detalji me uznemiravaju i ne želim da znam o čemu se radi ali ne želim da me isključuješ pa neću da pitam ali očekujem da mi kažeš!"

"I znaš šta još? Ovaj koga si dovela je nevolja. Ne dopada mi se i ne pokušavaj da me zbližiš s njim. Rekao sam sve što sam imao. Ako si razumela zašto sam ljut bilo bi dobro da odeš."

Greg je ponovo rekao svoje i okrenuo se na drugu stranu. Zaustavio je suze. Nije dozvolio da ga Margo vidi kako plače.
"Ne okreći mi leđa Greg. Moraš da me saslušaš."
"Ti nikada ne slušaš mene. Zašto bih ja to činio?"
Glas mu je pukao i mrzeo je sebe zbog toga. Zagrizao je usnu u želji da psoba koju je najviše voleo napusti sobu.
"Želiš da pričam s tobom kao sa ostalima? U redu."
Ustala je s kreveta pripremivši se za ovo što sledi.
"Nedeljama jurim ženu koja mi je pobila decu, nedeljama se preznojavam jer vas ostavljam da se sami borite sa svim zlom napolju iako imam tolike čuvare ispred vrata. Svo petoro dece sam žrtvovala mafiji, jedno je umrlo i bojim se za živote ostalih a uskoro ću mafiji priključiti još jednog!"

"Znaš li sa koliko se demona borim svaki dan? Znaš li koliko senki ima u mom životu? Razumeo si moju priču. Zašto ne možeš da razumeš ovo sad? Izgubila sam pedeset devetoro dece. Petoro mi je ostalo. Žao mi je Greg...žao mi je što si se osećao izostavljeno i povređeno. Treba mi tvoja podrška. Ne okreći mi leđa."

Čučnula je pored Grega kome su oči bile crvene od plakanja.
"Volim te. Trebaš mi."
"Volim i ja tebe."
I podigao se da je zagrli.
"I želim da znam šta se dešava kada pričaš ostalima."
"Obećavam da te neću više isključivati."
"I želim da svoje igračke poklonim nekome ko ih nema."
"Sutra ćemo to obaviti zajedno."
"I sutra ćemo da čujemo Natalinu priču, mora li da bude i ovaj s nama?"
"Volela bih kada ga ne bi diskriminisao na prvi pogled."
Greg se namrštio ali ovaj put je odlučio da ignoriše bol u stomaku kada pomisli na Lukasa.
"Dobro. I dalje mi se ne dopada."
"U redu."

Tu noć je Margo prvi put zaspala mirna i u naručju ljuljuškala malog dečaka.