It's you. It's always been you (NH Ff - Book 1) Finished

Chapter 9

Do dvorane im je trebalo nekih 20 minuta. Cijelim putem su puštale njihove pjesme i pjevale. Bile su uzbuđene. Kada su stigle, jedva su pronašle mjesto za parkiranje. Čim se Lucy parkirala, izletile su iz auta i ugledale tisuće cura poput njih koje čekaju da se vrata otvore. Haley ih je gledala i smješkala se. Imale su raznorazne transparente.

-"Hajmo, tamo se ide za M&G." Rekla je Lucy pokazujući joj na jedan nešto kraći red.

-"Hajmo." Odgovorila je Haley, stišćući svoju kartu.

Hodajući do tamo, prošle su pored jedne djevojčice od nekih 9 godina koja je užasno plakala. Već su je prošle, ali je Haley uhvatila Lucy za ruku i tiho joj rekla: Čekaj.

-"Šta je bilo?" Upitala ju je Lucy, gledajući je zbunjeno.

-"Sačekaj malo." Odgovorila joj je Haley i okrenula se.

Laganim korakom je došla do te djevojčice i njene mame te čučnula ispred nje.

-"Kako se zoveš?" Upitala ju je, gledajući je.

Djevojčica je podigla glavu i kroz jecaje odgovorila: " A-a-ari-i-a."

Haley joj je pružila ruku i rekla: Haley, drago mi je.

Djevojčica joj je pružila ruku.

-"Zašto plačeš?" Haley ju je upitno pogledala i prozborila.

-"Zato što neću vidjeti dečke." Odgovorila joj je djevojčica.

-"Imamo kartu za srednji red na balkonu." Ubacila se njena mama.

Haley je pogledala u njenu mamu, pa opet u djevojčicu te je pogledala prema Lucy i usnama oblikovala riječ "oprosti." Lucy ju je zbunjeno gledala.

Zatim je pogledala u kartu koju je držala u svojim rukama i obratila se djevojčici:" Vidiš li ovu kartu?"

Djevojčica je pogledala u njenu ruku te kimnula glavom.

Haley joj je zatim obrisala suze, te pružila ruku sa kartom prema njoj i rekla: "Izvoli, tvoja je."

Djevojčica je prestala plakati, otvorila je širom oči i gledala u nju.

-"A ti?" Upitala ju je zatim.

-"Ne brini se za mene, ova karta je moj poklon tebi." Odgovorila joj je smijući se.

-"To je previše, ne možemo to uzeti." Rekla je njena mama.

-"Ne. Nije previše." Rekla je i pogledala u njenu mamu pa zatim u nju. Pružila joj je kartu.

Djevojčica je još neko vrijeme oklijevala, a zatim je pružila svoju malenu ruku prema karti i lagano je uzela.

Haley se ustala i pogledala  prema Lucy koja je bila na rubu plača zbog geste njene prijateljice.

Djevojčica je zatim zagrlila Haley i zahvalila joj je. Vratila joj je zagrljaj te joj rekla: "Uživaj! Požuri, da ne zakasniš!"

-"Hvala ti! Ne znam kako ću ti se odužiti za ovo!" Rekla je djevojčičina mama, na rubu suza.

-"Ne zabrinjavajte se time. Sve je u redu." Odgovorila joj je i stisnula joj ruku.

Zatim se odmaknula i pogledala u Lucy koja je krenula prema njoj. Djevojčica i njena mama su krenule, a ona se još nekoliko puta okrenula prema Haley. Haley je gledala u nju i smiješila se.

-"Kako plemenita gesta." Rekla je Lucy stajući do nje.

-"Ljutiš se?" Upitala ju je Haley.

-"Naravno da ne. Kako da se ljutim na tebe?" Odgovorila joj je smiješeći se.

-"Požuri, da ne zakasniš." Rekla joj je Haley vraćajući joj osmijeh.

-"Nađemo se u dvorani?" Upitala ju je Lucy, krećući.

-"Naravno." Rekla joj je i mahnula.