Chapter 36

1.1K 42 0
                                    

 -"A nije fer!" Viknula je Haley smijući se.

-"Zašto?" Upitao je kroz osmijeh.

-"Bacaš više odjedanput." Rekla je ozbiljno.

-"Nisam ja kriv što imaš mala usta." Rekao je približavajući joj se.

-"Jel da to shvatim kao kompliment ili?" Upitala ga je.

-"Mmm.. kompliment." Rekao je približavajući se njenome licu.

-"U tom slučaju hvala." Rekla je prije nego su im se usne spojile u poljubac.

Razdvajajući se nakon poljupca, Haley je legla na leđa, a Lucas pored nje. Ispreplela je svoje prste sa njegovima.

Pogledala je u nebo.

-"Zvijezde se lijepo vide ovdje." Rekla je.

-"Da, od gradskih svjetala ih inače ni ne vidim." Rekao je.

-"Hvala ti." Tiho je rekla, okrećući glavu prema njemu.

-"Na čemu?" Upitao ju je, gledajući je.

-"Na svemu. Na maturalnoj, na ovome. Na razumijevanju, strpljenju." Rekla je tiho.

-"Nema na čemu lutko, zadovoljstvo je bilo moje." Rekao joj je kroz osmijeh.

Nasmijala se i stisnula se uz njega. Svoju glavu je stavila na njegova prsa. Desnom rukom je još uvijek držala njegovu, a lijevom je crtala oblike po njegovom trbuhu. On je svoju desnu ruku prebacio preko njenog struka i prstima prolazio po njezinim leđima.

-"Da mogu, ostala bih u ovom položaju zauvijek." Rekla je crtajući srce na njegovom trbuhu.

-"Misliš, zauvijek bi ostala na meni?" Upitao ju je i osjetila je kako mu se usta razvlače u osmijeh.

-"Ne, ludice. Zavijek bih ostala ovako mirna i spokojna. Slušajući tvoje disanje i otkucaje srca. Zaledila bih ovaj trenutak." Odgovorila mu je.

-"Znaš, ti si drukčija od bilo koje osobe koju sam upoznao. S tobom je sve nekako lakše. Uz tebe je sve prirodno, nema pretvaranja. Možeš biti što god hoćeš." Rekao je podižući joj glavu.

Prije nego mu je išta rekla, nježno ju je poljubio.

-"Ali, nažalost, ne možemo ostati tu. Mislim da je vrijeme da polako krenemo kući i da se vratimo u stvarnost." Rekao je gledajući je.

-"U redu, ali, najprije moramo nešto napraviti." Rekla je i ustala.

-"Kamo ideš?" Upitao ju je oslonivši se na laktove.

Ubrzo se vratila, držeći fotoaparat u rukama.

-"Na ovaj način ćemo zamrznuti ovu večer i ove trenutke u vremenu." Rekla je smijući se.

-"Briljantna ideja, toga se nisam sjetio." Rekao je.

Raširio je noge tako da ona može sjesti. Sjela mu je među noge i namjestila se. Podigla je fotoaparat i uslikala. I tako nekoliko puta. A zatim je on uzeo fotoaparat, poljubio je te stisnuo gumb.

-"Tako, sad je i naš poljubac stao u ovom vremenu, u ovoj noći." Rekao je smiješeći se.

-"Kako to radiš?" Upitala ga je.

-"Kako radim što?" Zbunjeno ju je upitao.

-"Staviš osmijeh na moje lice?" Odgovorila mu je i sramežljivo se nasmijala.

-"Ne znam. Rekao sam ti. Opuštena si i zabavna i to je lako s tobom." Rekao je i poljubio je.

-"Ili je to samo moj neodoljivi šarm?" Nadovezao se.

Nasmijala se i ustala. Stajala je ispred njega, namjestila kosu i pružila mu ruku još uvijek se smijući. Ovaj put je on uzeo svoj mobitel i uslikao je.

-"Tako. Sad možemo ići." Rekao je ustajući se.

Izašavši iz auta, došao je do njene strane i otvorio joj vrata te joj je pružio ruku koju je ona prihvatila.

Otpratio ju je do ulaznih vrata gdje su stali.

-"Još jednom ti hvala na svemu." Rekla mu je spuštajući glavu.

Maknuo joj je pramen kose sa lica i rukom joj je obuhvatio lice.

-"Ne hvala tebi." Rekao je te se nagnuo prema njoj.

Osjetila je njegov topli dah na svojim usnama, a ubrzo zatim i njegove tople usne na svojima. U tom trenutku je osjetila ono što je mislila da neće. Leptiriće u trbuhu. Nasmijala se i prekinula poljubac.

-"Laku noć lutko, lijepo spavaj, vidimo se sutra." Rekao je.

-"Hvala, i ti isto." Laku noć.

Ušla je i zatvorila vrata za sobom.  Neko vrijeme je još stajala na vratima smiješeći se sama sebi i činjenici da je počela padati na Lucasa. Ne, ne padati. Počela se zaljubljivati u njega. Zaljubljivati. Plašila ju je ta činjenica, no činila ju je i sretnom. Znala je da nikada nitko neće zamijeniti njegovo mjesto u njenom srcu, no isto tako je znala da srcu ne možeš naređivati.

Ono što nije znala je bilo to da iako srcu ne možeš naređivati, našim životima više od naših odluka i želja upravlja nešto mnogo veće. Nešto što nas na kraju dovede na mjesto na kojem moramo biti. Sudbina. I nije znala da sudbina ima jedan poseban plan za nju.

-------------------------

 Ovaj je kraći... Znam da svi želite vidjeti Nialla i Haley zajedno, ali molim vas da budite strpljivi s time i samnom...  Bit će zajedno, samo se još malo morate strpiti... :D Hvala vam...

Ako vas nešto zanima, pitajtee! Love ya! <3 :D

It's you. It's always been you (NH  Ff - Book 1) FinishedWhere stories live. Discover now