Plava krv

Više volim Viltšir

Ljudi su čudo.

U skladu osećanja, mržnje I koristi oni postaju zveri.

Čak I danas, kad je prošlo toliko godina, svet se konačno osavremenio, ništa uistinu nije bolje.

Za malo novca, prodali bi glave, a za ogromnu svotu, rizikovali bi apsolutno sve.

Upravo zbog takvih stvari I glupog pravila o pronalazku nekih tragova o porodici Agard, ja, kao poslednja naslednica istih, moram da ostanem u ekstremnoj tajnosti.

Razumete li šta to znači?

Svejedno, objasniću vam.

Pod ekstremnom tajnošću, podrazumeva se lažno prezime, asocijalni život, odlična gluma totalne normale.

Pravite se da ste običan osamnaestogodišnjak, a znate da vam je uskraćeno sve što podrazumeva iznošenje pravih, ličnih podataka. 

Znači, skoro sve što je zabavno.

Vaš ljubavni I društveni život je  zajeban I čudan, jer vas u 90% slučajeva ljudi bledo gledaju ako pokušavate da lažete I izmislite nešto u trenutku, a pritom ste očajni u tome.

Nema priče o porodici, starom dvorcu u Engleskoj, u kom sam živela do pre 15 godina. Nema priče o tvojoj različitosti.

Verujte mi, najgore je biti prosečan.

Zato me sva ova tajnost neminovno guši godinama kao I osećaj da sa svim sredstvima koje posedujem, ne mogu da pomognem ljudima kojima je to potrebno.

Moja sva imovina ostala je sakrivena  duboko u gustoj šumi jugozapadne Engleske, tačnije, u mestu zvanom Viltšir,  zajedno sa čuvenim Evrilstone dvorcem.

Uglavnom, sada živim sa tetkom, u velikoj, dvospratnoj kući.

Nije dvorac, ali meni odgovara.

Živimo malo dalje od srednje škole koju trenutno pohađam, mada mi javni prevoz ne stvara problem.

A mislili ste da se vozim limuzinom?

Ne, ipak nije tako. Ni po čemu se naizgled ne izdvajam iz mase I to je ono što me čini sigurnom.

No, ne volim puno da pričam o sebi I ovo je dosta od mog ličnog predstavljanja.

Ovde ste da čujete priču o princezi u savremenom svetu. O princezi 21. veka.