Plava krv

Ako tražiš čudo, našla si ga.

Hladno jutro je upalo u toplu bolničku sobu u jednom trku.

Prozor je bio naglo otvoren, a ledeni vazduh dospeo je do mog slabo prekrivenog tela.

Posmatram osobu koja se vrzma oko mene, pucka prstima, drmusa me, I brzo prepoznam glas.

"Arture." Pozove me Altera.

Da me neko drugi sad budi ovako, verovatno bi isprobavao sposobnost letenja sa Ajfelovog Tornja.

Uvežbano kontrolišem kapke da ne zaigraju budući da sam budan, jer želim da vidim kako se nervira.

Nastavim da "spavam".

Još jednom mi položi šaku na rame I blago me zadrmusa. Njeni hladni prsti paraju moju kožu, ali se ne bunim. Prija mi.

"Hej." Postaje ljuta.

Po zvuku zaključujem da se odmakla par koraka I kad odlučim da je sigurno, provirim ispod trepavica.

Položila je ruke čvrsto na kukove, šetajući gore - dole po sobi.

"Ovaj čovek spava kao klada." Gunđala je tražeći po prostoriji nešto.

Gledao sam njene perfektno oblikobane butine I izazivačku zadnjicu, kako mi se vrzmaju ravno pred nosem.

Samokontrola, Arture.

"Ko se još ni ne trza kad ga zoveš hiljadu puta? Aha!" Na polici je našla čašu vode I uzevši je krenula da mi prilazi.

Ali baš kada je htela da me polije tečnošću po već smrznutoj koži, hvatam je za ruku I privučem na krevet dok joj staklo ispada na pod I razbija se u ne velikom luku.

"Nemoj ni da ti je palo napamet." Upozorim je u sekundi.

Iznenađeno vrisne I nesvesno se privuče mom telu.

Trebalo joj je par trenutaka da se osvesti I obradi informaciju, a kad se I to desilo, naglo se trgla.

"Ti umišljeni kretenu!" Jastukom me udara po faci, a ja ne mogu da odolim da se ne nasmejem njenom slatkom izrazu lica iznenađenosti.

Spušta šaku na grudi I duboko udahne.

"Da li si ti normalan?" Konačno pita nastavivši da sedi pored mene na krevetu.

Krv mi je pulsirala u preponama od pomisli da moje bokserice od njenih farmerki odvaja samo tanki prekrivač.

Ipak, zadržao sam to za sebe, jer ne želim da odmah skoči I nestane iza velikih, belih vrata prostorije.

"Nisam ja tebe hteo da probudim čašom vode!" Podsećam je.

"Uplašio si me!"

"Znam, da nisi slatka kad se ljutiš, možda bih se I rugao tvojoj reakciji." Dodao sam ne razmišljajući.

Obrazi su joj postali izbledelo plavičaste boje, što bi za nju značilo da se zarumenela. Ipak, krv joj je plava.

Zagledala se u mene na neko vreme.

Te svetlucavo plave oči, bez pardona upadale su u najsakrivenije odaje moje duše I zavirivale u ćoškove u koje niko do tad nije.

Mogu Vam se zakleti u sve na svetu, nešto je kuljalo u meni zbog nje. Nisam znao šta.

Puna usta boje jagode, jedva primetno, pućila su se u mom smeru dok je bledunjava ljutnja isparavala iz njenog mozga.

Pogledom je klizila niz moje gole grudi I deo stomaka koji nije bio prekriven prekrivačem.