Plava krv

Dodir leda

Jedna, dve, tri, na nebu je već hiljadu zvezda.

Oh, tako je lepo. Lepo očima, ali ne i  srcu.

Sve je prazno. U ljudima ne vidim izraze, u danima ne vidim spas.

Jedino kad sam mirna, jeste pored njega.

I tako nepomičan, kao da ga nema, on je tu. Jače utiče na mene od 7 milijardi ljudi na planeti. I uvek će biti tako.

Osećam kako me hladna ruka miluje po vratu.

Zatvaram oči i prepuštam se osećaju.

"Smotana, probudi se. Hajde, zakasnićeš na čas." Budi me glas poslat iz samog raja.

Sanjivo otvaram jedno oko i okrećem se ka njemu.

Milina mi se proširi telom kad ga ugledam tako mirnog i srećnog, na rubu mog kreveta, dok me posmatra  tim okaen - plavim očima.

"Ne želim da ustanem, Arture. Ne mogu." Uz poluosmeh sam se promeškoljila, zabijajući glavu u jastuk ponovo.

Osetila sam kad su se led - ledeni prsti  našli na mojoj koži stvorivši intenzivan elektricitet koji me je naterao da se naježim. Eto kako je moje telo reagovalo na njega.

Prošao je svojim dugim prstima duž mog vrata i leđa i zaustavio se u dnu. Zašto nije nastavio dalje? Zašto se prema meni ophodi sa toliko pažnje kad znam kakav je prema ženama obično?

Kroz trenutak sam osetila topli dah tik pored uha.

"Hajde, princezo. Što pre završiš čas pre ćeš videti iznenađenje koje sam ti spremio." Rekao je uz vrckavi šapat i ono životinjsko carstvo ponovo je zaigralo u dubini moje utrobe.

"Iznenađenje? Za mene? " Za tren sam bila u sedećem položaju sa novim sjajem motivacije u očima.

Nekad sam stvarno pravo dete.

"Za tebe." Nasmešio se onako kako je samo on to znao. Kao da u momentu iz njega nestanu svi oni ozbiljni zavodnici i veliki borci, a samo ostane mali, nevini dečačić. Nikada pre to nisam videla.

"Zašto si baš meni napravio iznenađenje?" Sumnjičavo sam naborala obrve i pogledala ga ispitivački.

"Zato što si ti moja žena. I ti se jedina osoba koja me je naterala da pomislim da ovaj svet zapravo ima neku lepotu." Mirno je rekao i prstima mi zadenuo  sitan pramičak iza uveta.

Nisam znala kuda ovo vodi, ali osetila sam kad je srce počelo mahnito da bubnji u mojim grudima.

" Lepota? Šta je za tebe lepota ovog sveta?" Zbunjeno sam upitala.

" Ti, smotana. Ti si za mene lepota sveta." Polako je položio ruku na moj obraz i utisnuo sitan, nežan poljubac na moje čelo.

A onda mi se u glavi prolomio vrisak. Vratio se bol od one sudbonosne noći i bez treptaja sam vraćena u stvarnost.

"Altera." Trgla sam se na poznati glas.

"Lorin? Otkud ti?" Osvrnula sam se oko sebe podigavši glavu sa ruke.

Mora da sam se uspavala.

Očima sam prošla po beloj sobi i zaustavila se na nepomičnom telu ispod gomile aparata.

Nikada se neću navići.

"Otkud ja? Pre tri sata si rekla da ćeš se naći sa nama u kafiću, a ti idalje sediš ovde." Podbočila se i pogledala me iskosa.