Plava krv

Nisi u biblioteci zbog knjige?

"Vidim da neko nije imao zanimljivu noc I pre nego sto se zapitamo ko, da, to je nasa dosadna Altera."  Smuseno je dodao Tarik spustajuci knjige na mesto do mene.

"Vidim da je neko nastavio da davi kao I obicno, da Tarik, to si ti."
Prevrnula sam ocima I nastavila nesto da zvrljam po svesci.

"Ma daaj. Zezas me da ne znas koga si olako odjebala juce?"

"Da li gi delujem kao neko ko se cesto zeza?" Ravnodusno sam upitala iskreno nezainteresovana za dalji tok ove price.

"Svejedno, reci cu ti. Lik iz kluba sinoc bio je Henri. Henri Grilrajt. Pola devojaka je zesce nalozeno na njega, a ti, draga moja, bas njemu, da, bas Henriju prokomentarisala si malu velicinu "alata"." Nije me ni pogledao ali priznajem, zainteresovala sam se.

"Znaci spustila sam nekog uzdignutog krelca na zemlju, sta s tim? "

"Nista. Bilo bi uobicajeno za ocekivati da danas dodje u skolu I isproziva te pred svima ali lik se u stvari raspitivao za tebe."

Posvetila sam Tariku sekundu paznje I okrenula se ka njemu sa podignutom obrvom.

"Raspitivao?Zasto bi se raspitivao o meni?"

"Da bi te pozvao na jahanje bizona, svasta, raspitivao se, jer ce te verovatno pozvati na dejt."

"Ne zelim da idem sa njim na dejt I, pre nego sto ista prokonentarises, (odmahnula sam rukom) ne plasim se za to ko ce me I kakvim imenima zvati."

"Ne cini mi se kao lik koji proziva devojke kada ga odbiju. Mislim, jos ga ni jedna nije odbila. Na tvom mestu, prihvatio bih jedan sastanak u zamenu za dosadno udvaranje cele godine. Razmisli o tome."

Namigno mi je pre nego sto je lenji profesor muzickog ispunio prostoriju svojim ne bas opojnim parfemom I dosadnom atmosferom.

Poslednje sto sam cula pre nego sto utonuh u svoj svet, bio je Tarikov ravan glas.

"Lepe oci."

Pokazao mi je prstom na svesku u kojoj sam nesvesno nacrtala dva specificna plava oka. Oka decka kog nikako ne mogu da izbacim iz glave.

Kada su se casovi zavrsili, odlucila sam da odem u to tako neposeceno mesto zvano "biblioteka", I konacno vratim knjigu koju drzim od prosle godine.

Otvorila sam teska drvena vrata I na cudo, ni jedan slepi mis niti oblak prasine nije usledio.  Sta ces.

Prisla sam stolu gde obicno sedi bibliotekarka te sacekala. Po nekoj mojoj kulturi, cekala sam je 10 minuta. Nije se pjavljivala. Mozda nije bilo umesno, ali nadvila sam se nad sank I provirila. Nije bilo nikoga.

Cula sam lupanje u poslednjem redu prostorije I zakoracila ka toj polici.

Isprva, nikoga nije bilo. Osvrnula sam se oko sebe I videla da je tu po pravilu literatura za profesore.

Bas kad sam htela da batalim sve ovo I ponovo se vratim sutra, opet je usledilo lupanje.

Zavukla sam se medju neke prasnjave police I progurala se do ne bas uredjenog dela.

Neke knjige su lezale na podu, sortirane I spremne za svoje mesto.

Odjednom na jednoj strani ugledala sam zgodno musko telo okrenuto ledjima sa cupavom smedjom kosom I moram reci, dobrom guzom.

Nakasljala sam se I podigla na prste pokusavajuci sa ove razdaljine kako tako da vidim ko je to.

Nije se okrenuo. Umesto icega, cula sam hrapav muski glas.

"Ucenicima nije dozvoljeno da dolaze ovde, Altera."

Nije me zacudilo sto je znao moje ime, koliko sranja u poslednje vreme pravim, cudno bi bilo da nije.

"Izvinjavam se, ali ucenici ne bi bili ovde da radnici posluju na svojim mestima." Nakon sto sam to izgovorila, zapitala sam se jesam li preterala.

Spustio je ruke sa police I opustio misice.

Kakvi bicepsi, covece. Ta tanka crna majica na duge rukave, nije sakrivala gotovo nista. Pa ni onog trenutka kad se okrenuo. Pogled mi je jos par trenutaka ostao na njegovim ultra razvijenim trbusnim misicima, a onda dosao do lica. Bolje da nije.

To je bio on. Moj andjeo. Simbol lepote I olicenje jedine osobe ciji bih karakter zanemarila zbog izgleda.

Nije bio iznenadjen sto sam to bas ja. Kamoli ne toliko da se zatetura,diskretno, par koraka unazad kao sto sam ja to uradila.

Povratila sam svoj izraz samopouzdanja iako sam se blago tresla.

Nastavio je da slaze knjige dok sam ja "kao" razgledala nepoznatu literaturu.

"O, nije li to "Ne zelim da ti kazem kako se zovem, jer mi je ime zlatno" decko." Mislila san da ce se ponasati strogo profesionalno pa sam malo zacinila ovu recenicu kezom.

"Da, a sa druge strane je nafurana klinka koja misli da je na vrhu sveta."
Namignuo mi je.

Nemam blage veze zasto me je ovo iznerviralo.

"Ja bar ne radim kao volonter u SKOLSKOJ biblioteci."

Ni jedna bolja fora mi nije pala na pamet.

"Prvo pravilo kad si na zameni "ne raspravljaj se sa razmazenim tinejdzerkama"."

Recenicom kojom je navodno podsecao sebe na bitne stvari, vise se obratio meni u polu osmehu.

Ne znam je li me vise uvredilo sto je imao taj hladan odnos prema meni ili sto me je nazvao razmazenom tinejdzerkom.

No, odglumila sam stalozenost I prevrnula ocima.

"Okej, sacekacu nekog strucnijeg."

Nasmesila sam se  fejk osmehom I krenula ka izlazu.

Ali nisam napustila biblioteku. Snazna saka, trgla me je I poremetila u hodu te sam se zateturala.

Okrenula sam se I...wou, bio je blize nego sto sam ocekivala.

Pogledi su nam se spojili, a njegov dah osetila sam na svojim usnama.

Mahinalno sam spustila ruku na njegove grudi I sklonila je kao da sam se opekla.

Nije smelo tako da se desi.

Zavukao je ruku iz mojih ledja I na trenutak sam sklopila oci. Na pamet mi nije palo da vicem, udaram ga ili bilo sta slicno.

Polako je vrhom prsta prosao put mojih ledja I....nista.

Uzeo je knjigu iz moje ruke, okrenuo se I seo na stolicu prekucavajuci neke brojeve.

"Nisi valjda mislila da mozes otici sa knjigom?"
Rekao je sarkasticno I nasmejao se.

Skupila sam pesnice, okrenula se, sklopila oci I izbrojala do 10 dok ga ponovo nisam pogledala sa fejk osmehom na licu.

"Kakve ljudi stvari rade, bezanje sa knjigom ne bi bilo strasno."

Izvadila sam karticu sa clanskim brojem koji je brzo otkucao u kompjuter I vratio mi je.

"Rado bih caskao, ali ima puno posla ovde."

Brzo je ustao I odsetao ne predaleko ali dovoljno da se manekenski proseta I pokaze predobru musku figuru, neverovatno dobro gradjenih misica.
Malo mi je falilo da pocnem da balavim.

Kako se to ne bi desilo, brzo sam se okrenula I pre nego sto sam napustila prostoriju , cula sam jos jednu rec iz njegovog pravca.

"Artur."

"Hm?" Zbunjeno sam ga pogledala.

"Ne zelim da me zoves "lik koji ne zeli da se predstavi"."

Prevrnula sam ocima na ste se nasmejao. Konacno sam izasla.