Plava krv

Nema tu ničeg fer

"I? Šta se nakon toga desilo?" Lorin se naginje ka stolu, spuštajući šolju.

"Ništa! Jebeno ništa!" Frustrirano prolazim rukom kroz kosu.

"Zvučiš kao da si htela da bude nešto više od ničega." Podrugljivo mi se nasmeje I posveti mi pogled ispod dugih trepavica."Uostalom, ti I ja već znamo da tvoje želje idu visoko iznad onoga što se usuđuješ priznati." Teatralno podiže glavu.

"E pa izvini Lorin, ali u trenutku kad smo ostali sami u liftu I kad me je svom snagom pribio uz zid, dahćući mi na uvo I naređujući mi da zauvek zaboravim Isaka, nisam mogla da razmišljam o puno čemu osim besu!" Frknem I zažmurim sećajući se svojih zajapurenih obraza u odrazu ogledala, nakon svega što mi je priredio posle sastanka te večeri.

"O, mogla si! Razmišljala si o njegovim dugim prstima, nisko na tvojim bokovima, dok se svom težinom naslanja na tvoje, od napaljenosti, drhtavo telo..." Unosi se u opisivanje scene koju sam joj sama ispričala, a ja već znam da je u pravu.

No ipak je prekinem kad je jastukom pogodim u tu ludu tintaru.

"Prestani!" Ciknem.

Dovoljno je bilo što sam se tad istopila kao naivna, neiskusna klinka, pa mi baš sad treba da se toga prisećam.

"Ne znam zašto toliko bežiš od toga. Evidentno je da se oboje osećate isto, a kad vidiš da on malo šta preduzima, zašto ti ne povedeš igru?" Iskreno, znatiželjno upita.

Šta nije u redu sa ovom devojkom? Lorin je prva osoba koja zna koliko sam se napatila zbog njega. Uz to, previše me poznaje da bi stvarno pomislila da ću ja povući prvi potez u ovoj igri sa vatrom.

"Da li si ti luda? Zar ću mu tek tako zaboraviti sve neprospavane noći koje su zbog njega baš takve? Da li ću mu dopustiti da uzme od mene šta hoće I pusti me da se slomim do kraja? Ma za ime sveta, on ima devojku! Ako ne želim da neko meni pokvari tako nešto, neću ni ja njoj." Govorim dok većinom razmišljam o poslednjoj izgovorenoj rečenici.

I sama sam na svojoj koži okusila sve što ona sada verovatno ima. Znam koliko je lako baciti se na kolena pred njegovim jednistvenim šarmom, a koliko je teško izvući se iz makar 1% vrtloga u koji te uvuku njegove smele plave oči I zavodnički, seksi smešak. Njega želi svaka žena na ovom svetu, a ako ga jedna ima, nek' uživa koliko god to trajalo.

Dopustim sebi da se još malo mučim, pa se prisetim našeg braka. Takav čovek se nije zadovoljavao samo mojim poljupcima I izazovnim igrama iz kojih se vešto izvlačio. Nikada me nije želeo. Isto tako, bolno sam svesna činjenice da mu ja verovatno nisam bila jedina, za vreme dok je "bio sa mnom". Verovatno je van mog pogleda imao još njih bezbroj. Ako je to istina, srećna sam što sam se izvukla odatle, makar danas bila sa svom ovom tugom tamo gde jesam.

"Da, ali ništa od toga se ni blizu ne može porediti sa onim što osećaš. Ako postoji obična ljubav, onda to sigurno nije ona koja traje više od 5 godina, a to je baš koliko se tvoja održava." Umorno uzdahne.

"Okej, dosta je ovoga. Ako si tako mudra, pretpotstavljam da imaš rešnje za ovaj problem. Slušam." Mahnem dlanom I prekrstim ruke na grudima.

"Rat." Mrtva ozbiljna se oglasi, gledajući direkrno u moje oči.
...

Današnji dan na poslu bio je pa...kao I svaki drugi.

Previše rada I malo vremena za predah.

Kad se veče polako spustilo nad živom Filadelfijom, na mojim vratima začulo se kucanje.

"Ko je to zaboravio večerašnji trening?" Kroz vrata kancelarije proviruje Isakova glava.

"Joj, koliko je sati?" Užurbano guram papire po stolu, praveći još veći nered.