Plava krv

Šta je za tebe plemenit gest?

Da li ste ikada primetili da se osećate tužno I slomljeno kad u stvari radite pravu stvar? Ili čak bez razloga?

Alterina perspektiva

Budim se sa jakim bolovima u glavi. Pitam se, kako sam ovde dospela?

Poslednje čega se sećam je da sam istrčala iz dvorca I naletela na svoju tetku. Verovatno me je ona nagovorila da se vratim unutra.

Prilazim vratima sobe I prisetim se da sam zaključala. Pogledam svoju uništenu venčanicu I osetim neko žaljenje prema toj prelepoj haljini.

Skidam je sa sebe kao I sav nakit, te zatim ulazim pod tuš.

Dopuštam mlakoj vodi da sa mene spere svaki trag jučerašnjih dešavanja I osećam kako mi se mišići opuštaju.

Prisećam se događaja od sinoć I sklapam oči.

Možda bih prešla preko toga da me poljubi bez moje dozvole, ali ne mogu da pređem preko onoga što sam ja zaželela osetivši njegove usne na svojima. Pomislila sam iskreno.

Skidam šminku još u tuš - kabini, I osetim znatno poboljšanje.

Možda osećanja nisu na mestu, ali izgled bez tone laka u kosi, pudera, maskare I još raznih stvari, definitivno jeste napredak.

Uvijam se u bade - mantil I izlazim odlučivši da donji veš sačeka bar dok ne izaberem odeću. Ulazim u sobu I u šoku vrisnem.

"Kretenu jedan, izlazi napolje! Kako si uopšte ušao?" Vičem gađajući Artura, velikim, perjanim jastukom.

Uspeva je da se odbrani.

Gleda me zabavljeno, te se zatim iz sedećeg, lagano pruža u ležeći položaj na mom krevetu. Noge prekrsti I otvoreno skenira moje telo, sakriveno ispod samo tankog bade - mantila.

"Šta? Ne smem da posetim svoju suprugu?" Podigao je obrvu I podrugljivo se osmehnuo.

Noge su mi se zatresle, ali moj stav je ostao čvrst.

Jače sam stegnula tkaninu oko sebe I jednom rukom mu pokazala ka vratima.

"Izlazi napolje!" Viknula sam rešena da izazovem požar pogrdih reči, ako ne napusti prostoriju odmah.

"Nah, dobro mi je ovde." Odmahnuo je glavom I dohvatio moju spavaćicu sa kreveta mirišući je.

Kakav čudak!

"Volim kokos." Dodao je na kraju, ispod oka posmatrajući kako besno šetam gore - dole.

Prišla sam mu I baš kad sam krenula da mu spavaćicu istrgnem iz ruke, uhvatio je moju šaku I ustao, uništavajući razdaljinu između nas.

Prstima mi je podigao bradu I palcem prešao preko donje usne.

Izdahnula sam I zatvorila oči. Osećaj je nezanemarljiv. Ali problemi nastaju kad mozak proradi.

Okrenem glavu I tim pokretom izmamim njegov cinični smeh.

"Znaš li na šta me podsećaš?"

Zbunjeno ga pogledam, te on nastavi.

"Ti si kao senka. Imam te I nemam. Tu si, čekaš, ćutiš, I kad te pogledam ili tražim tvoje prisustvo, ako zatražim tvoj pogled, pažnju, dodir, ma samo kad se okrenem, ti nestaneš. Zamisli. Podigneš šaku I probaš da dohvatiš to ocutno sivilo, ali ono, poput duha, samo ispari. Jedino što se ne uklapa u moj opis je to, što me ne pratiš I nisi stalna kao senka."

Rastvorim usne vidno zbunjena.

"Iznenađuješ me I tražiš da obratim pažnju na tebe, ali kad pomislim da si tu, kada konačno zatražim još malo tvog daha, ti iščezneš, ponovo."