Plava krv

Demon iz prošlosti.

"I? Izabrao si jednu?" Rej se smeška, gledajući Artura kroz praznu flašu viskija.

"Da. Saru." Princ kratko pogleda druga, te se vrati poslu.

"Koleginica? Podlo." Rej zaobilazi stolicu I seda preko puta.

"Dobro izgleda, poslužiće svrsi." Otpuhne Artur zadovoljno.

"Da li misliš da će Altera nasesti? Hoće li poverovati da ti, takav kakav si, imaš JEDNU devojku? Da si u ozbiljnoj vezi?" Zadirkuje ga Rej.

"Altera" - napravi pauzu kad mu njeno ime sa lakoćom klizne usnama - "ne zna da će imati i više šokova od moje devojke. Za početak. Sara je tek prvi deo plana, prvi udarac, za zagrevanje."

"Prvi udarac u slučaju da joj je stalo." Ispravi ga Rej.

"Ako je ičega I bilo, zagolicaće je, makar malo. A ako primetim, ma bilo kakvu slabost, imam opasnu prednost u rukama." Zamišljeno će Artur.

Baš je danas odlučio da se sretne sa  svojom princezom. Morao ju je videti. Više nije mogao da čeka. To bi bio dan D, dan kad će joj vratiti u život demone iz prošlosti.

Par minuta sede u tišini, svako u svojim mislima.

"Dakle, da vidim jesam li razumeo. Potpisao si ugovor saradnje sa Alterinom firmom, lažirao svoje ime I autobiografiju kao podatke o  direktoru firme sa kojom sarađuje, dogovorio poslovno upoznavanje sa njom danas, na dobrotvornoj zabavi. I onda ćeš se večeras pojaviti sa svojom "devojkom" , iliti kurvom koja bi oči dala za noć sa tobom, I napraviti haos u princezinoj glavi. I sve samo kao uvod u ono što je čeka. Vau." Duboko je udahnuo Rej, tek sad shvativši koliko je njegov prijatelj lud. I koliko mu je žao Altere.

"Zar bi me manji uvod bio dostojan?" Artur odglumi čuđenje.

"Nije stvar u tome." Rej ustane I počne šetati okolo. "Da li si siguran da sve ovo želiš?"

Artur ga nakratko pogleda kao da ne shvata.

"Svi poslovni ugovori imaju vreme, ne brini, biznis neće ispaštati zbog ovoga." Princ se ležerno zavali u stolicu, točeći sebi viski.

"Ti ne razumeš. Ne pitam te za biznis. Pitam te za ono čime si vođen, a ne priznješ." Rej zastane I nasloni se na sto.

Artur diže glavu I zainteresovano pogleda druga, pa ovaj nastavi.

"Osećanja. Da li bi TI, mogao da povrediš NJU? Tvoju Alteru?" Rejeve oči bile su usmerene kao metak u Arutevo lice.

Usledila je ona tišina u kojoj se prosto odvaguje rečeno.

"Ona odavno nije moja." Izusti ovaj ravnodušno nakon kratke pauze I iskapi sadržinu čaše do dna.

...

Alterina perspektiva

"Da li ikad prestane?" Zadenem levu minđušu I pogledam Lorin u ogledalu.

"Šta Al?" Zbunjeno me pita dok zakopčava pislednje dugme na haljini.

"Bol." Okrenem se prema njoj.

Vidim kako staje I pušta ruke pored tela, krenuvši ka meni. Zastane na kratko I umorno otpuhne.

"Možda. Možda ne. Ali se mora ići dalje. Verujem da tvoja ljubav prema njemu ni sada nije ništa manja, ali ako je ne možeš ugušiti, nauči da je trpiš. I onda će bol postati izdržljiva." Nežno me protrlja po ruci.

Volim njene prijateljske osmehe, često umeju da mi ugreju srce, da učine da se osećam dobrodošlo.

"Moja ljubav je sve jača Lor. Ne mogu je ugušiti, ubiti, sakriti, ona je prosto tu I ne pušta me." Osetim kako mi niz obraz polazi jedna usamljena suza. Kako to da ga se svako veče prisetim tako, slučajno? Zar ga nikada neću zaboraviti?