Plava krv

U novim vodama

Artur je ponovo negde otišao.

Tek što sam stigla da se pozdravim sa svima I javim da konačno idem da spavam, kad se okrenem, a njega nema.

Bila sam gladna njegovih dodira, poljubaca, mislila sam da će konačno biti tu, ali ne. Pomislila sam da ću samo isterati sve ljude iz trpezarije, jer moje usne, kao I delovi tela za koje nisam znala da to mogu, počele su da bride od želje.

Okej. Poslednji je dan u ovom dvorcu, sutra se vraćam u Nju Hejven. Jej.

Ulazim u sobu sporo I ukočeno. Znate li koliko je naporno vratiti se iz mrtvih?

Svi žele da pričaju sa vama, da vas dodiruju misleći da umišljaju, a večera priređena u moju čast, bila je idealna prilika za tako nešto.

Ali to nije ono što me je kopkalo.

Artur se cele večeri ponašao vrlo čudno. Njegove ruke su me uvek stezale blizu svog tela, nije me ispuštao iz vida, I nije dao da mi gosti preterano prilaze, čvrsto se postavljajući ispred mene. Ali svaki put kad bih pokušala da izazovem nešto više između nas, spustio bi svoje usne na moje, I nežno, slatko me odbio kao kad detetu kažeš da mu neka igračka prosto ne treba.

Zar sam premlada za njega? Počela sam da se brinem.

Ipak, razlika od 6 godina nekima jeste velika. Ali meni nije.

Sve u svemu, možda svesno, možda nesvesno, svojim dodirima je žestoko izazivao moje telo, a svaki put na kraju bih ostala nezadovoljna. Nije to dovoljno za mene.

Ne mogu lagati, pored njega osećala sam se kao jaka I stabilna žena. I to mi se svidelo.

Svlačim sve sa sebe I ulazim u kadu. Ispunjena je ružama, kao moja glava mislima.

Zašto jebeno ne mogu da sakrijem kako se osećam pored njega?

Od svake osobe uspešno krijem emocije, ali pred njim sam otvorena knjiga.

Šta ako me više ne želi?

Glupa Altera, zašto si mu dozvolila da te poljubi? Možda mu sad više nisam zanimljiva?

Da, definitivno ću morati da napravim neko sranje. Čisto da mu dokažem da se niko ne šali sa osećanjima Altere Agard.

Uvlačim se u mekanu pidžamu I odlazim na spavanje.

Ali vrag ne da mira.

Gde je? Sigurno je otišao kod neke sisate plavuše.

Ponovo sam se zamislila.

U jednom trenutku, uhvatila sam sebe kako rukama podižem grudi. Zagledala sam svoje skromne obline.

Pa ja sam ravnija od daske! Mora da je to!

Okej, Altera, poludećeš. Dosta je.

Nikad nisam mislila da sam nedovoljno dobra, pa neću ni sad.

Zar je bitno nečije mišljenje?

Ja sam sebi dovoljno dobra I to je važno.

Mora da sam izgledala kao malo dete, prevrćući se po krevetu sa namrštenim izrazom lica.

Pa ipak, u nekom trenutku, zaspala sam.

...

Iz slatkog sna o brdu čokolade I morima gumenih bombona, budi me odlučno kucanje na vratima.

Smoreno se dižem iz kreveta I uspravljam.

Kako mrzim jutra.

Dohvatim kvaku I uz tiho škljocanje, vrata se otvaraju.