Plava krv

Malo je snage za to

"Gospodine?" Iza vrata provire vlasi svetle, plave kose.

"Izvoli, Emili." Rukom pokažem sekretarici da uđe.

"Kucala sam, ali se čini kao da me niste čuli." Palcem pokazuje iza sebe, na vrata.

"Da, da, malo sam se zamislio. Je l' sve u redu?" Bacam hemijsku na sto I nameštam košulju.

Danas sam potpisao preko 100 dozvola I ugovora, I sad mi se čini da je ova kancelarija manja nego ikada. Tako je zagušljivo, a I sav sam nervozan od juče, a nemam pojma zašto.

Začujem neko tumbanje u hodniku I ošinem Emili pogledom da nastavi.

"U to nisam sigurna. Napolju Vas čeka neka gospođica. Tvrdi da je Vaša stara prijateljica I da joj ne treba nikakva dozvola da uđe. Vrlo je uznemirena." Emili steže ruke jednu uz drugu u visini stomaka I vidim da je dosta nervozna.

Namrštim se na njene reči. Koju ja to izvesnu gospođicu imam za staru prijateljicu?

"Sa njom je I jedna crnokosa devojka. Pokušale su da dođu do Vaše kancelarije, ali ih je obezbeđenje zaustavilo." Nastavi u jednom dahu kad podignem pogled ka njoj.

Nemam pojma šta se dešava, ali sam siguran da u 22:30h uveče nije ništa dobro.

"Želite da ih pustim unutra?" Nestrpljivo se prebaci sa noge, na nogu.

"Da, naravno. Prosledi ih direktno do moje kancelarije." Klimnem glavom ka njoj kratko I palim računar, dok ona odlazi.

Brzo kucam šifru I proveravam sigurnosne kamere.

Zastanem I zatrepćem kratko, kad mi duga, crna kosa odvuče pažnju. Šta Kejti radi ovde?

U momentu u moju kancelariju kao furije ulaze dve zadihane devojke.

"Obri?" Ustajem sa stolice kad primetim strah I uznemirenost u njenim očima.

Obe su pokisle do gole kože, a I ne čudi me s obzirom na to da napolju lije ko' iz kabla.

Čekaj...Od kud se njih dve znaju uopšte?
Hiljadu mi se pitanja roje u glavi.

Pritisnem dugme na tabli sa strane stola. "Emili, donesi mi peškire I suvu odeću u kancelariju, odmah."

Obiđem radni sto I naslonim se na njega, pokazujući im da sednu.

"Arture, u velikom smo problemu." Kejti se prva oglasi nakon što primeti da Obri nije sposobna za normalan razgovor u momentu.

Namrštim se I začuđeno je pogledam, dok ona očima umiruje Obri.

"Šta se dešava, pričajte." Postajem nervozan. Ruke preklapam na grudima I tapkam nogom o pod.

Ovo neće biti dobro.

"O...oni su se vratili." Uplašeno ciknu Obri.

"Ko? Ko se vratio Obri?" Idalje mi ništa nije jasno. Blenem u nju, dok ustaje I šeta po mojoj kancelariji vidno uzrujana.

Tišina struji prostorijom I para moje uši kao najgora melodija. Znao sam da šta god kaže, neće biti dobro.

"Sivi." Zvuk je fijuknuo iz dubine njenih pluća, kako joj se disanje ubrzavalo. Podigla je pogled ka meni.

Osetio sam kao da me neko gađa strelom u grudi. Nemo sam gledao ispred sebe ne trepćući.

"To nisu stvari sa kojima se trebaš šaliti." Prišao sam joj u deliću sekunde je hvatajući za zglobove.

"Da li misliš da sam toliki idiot, Arture?" Povuče ruke iz mog stiska kad se na vratima pojavi Emili. "Viđeni su pri ulazku u Filadelfiju, imam snimak."