Plava krv

Vidim kako crvenis

Ovog jutra, nisam bila spremna ni za sta. A opet eto...kao I uvek zivot se nastavio.
Dosadni zraci sunca opet su nalazili mesto na mojim sklopljenim kapcima a obrve su se, kao I uvek, grcile pod svetloscu. Da li mi je to smetalo? Pitajte moju glavobolju.

Nikada se uzivotu nisam preterano napila a osetila sam da nisam ni sinoc. Volela bih da jesam. Jer se onda ne bih secala nicega sto sam uradila ili sto se desilo. A secam se.

Prekrijem lice sakama I zagnjurim glavu u jastuk. Toliko me je sramota iako 90% toga nije moja krivica.

Ali plakati u zagrljaju neznanca?
Dobro, sad...prilicno,prilicno,prilicno,prilicno lepog neznanca... Ali ne. Saberi se Altera. Pored toga sto je saznao za tvoju plavu krv, ne mora da zna I za tvoju bol. Ne mora da te vidi slabu.

Uzdahnula sam I pogledala oko sebe. Soba je bila prilicno osvetljena jutros I vooouu...KAKO SAM JA U SVOJOJ SOBI?

Poslednja osoba koje se sinoc secam je pa...ON...a ne bi trebalo da zna gde zivim. Okej, ovo je lose, jako lose.

Ustala sam iz kreveta sa rukom na celu I nakon dva tri brza kruga po sobi, koja su mi pomogla da se saberem I obracunam sa osudjujuckim ocima tetke, krenula sam ka vratima I otvorila ih refleksno.
Ali ono sto nisam ocekivala kada sam punom brzinom zalomila preko praga, bile su cvrste, razvijene grudi koje su me odbile u naletu sile I nasle mesto prosutom caju u sekundi.

Podigla sam glavu I ugledala...na moje veliko iznenadjenje, prijatno iznenadjenje, Artura.

Nas momenat kontakta ocjma I nije trajao, jer je ubrzo poskocio I odvoio majicu sakama pocevsi nesto stalozenije da je trese I hladi povlaceci je prstima I pustajuci da se sama vrati. Nakon nekoliko takvih pokreta, smirio se, uzdahnuo I spustio svoje ruke nesto nize na moje ruke, ispod ramena.

Osetila sam hladan metal prstenja na par mesta gde su njegovi prsti upijali moju kozu, a crni, lakirani sat odlicno se uklopio uz ton razvijenih bicepsa, tricepsa I nabreklih vena.

Iz nekog nepoznatog razloga, srce je pocelo da mi kuca kao bomba a oci su izgubile tacni pojam gledanja. Sem naravno, njegovih ociju fiksiranih za moje.

Bio je nekako...razocaran. Ali u onom kontekstu, kao kad gledate malo dete I shvatite da je toliko nemirno I ne mozete ga vise obuzdati.
Da li on mene gleda kao malo dete?
Koliko uopste godina ima?

Pogurao me je polako unazad prebacivsi ruke na predeo izmedju mog vrata I ramena, sve vreme nekako diskretno masirajuci misice u tom mom predelu , mozda cak I nesvesto. Ili mu je samo taj detalj umakao. Sve u svemu, meni nije umaklo da su mu ruke hladnije od leda I da njegove oci pokusavaju celu da me progutaju.

Odmahnuo je glavom par puta blago primetno.

Dovukao nas je nazad negde do sredine moje sobe I tek tada izasao iz nekih svojih misli.

"Moras da se odmaras." Njegov glas me je sekao kroz vazduh. U naletu osecaja koje je proizveo uz pomoc tih 4 reci, kao da mi se svaki sitan detalj od juce vratio.

Pogledala sam u njegove grudi koje su me sinoc na onom parkingu primile do sebe, grudi u kojima sam se osecala kao najsigurnija osoba bar na tih 10 minuta, grudi koje sad izgledaju kao olicje seksipila u tankoj majici, dodatno slepljenoj crvenom tecnoscu caja od sumskog voca.

"Podseti me...zasto si ti ovde?" U trenutku su mi se vratili I moj stav I samopouzdanje I prestala sam zadubljeno da blenem u njegove misce grudi.

Nasmejao se.

"Znaci, pravicemo se da sinoc nisi isplakala Dunav po mom novom dzemperu?" Sledila me je lepota savrseno namestenih zuba sa kombinacijom srednje punih usana koja je savrseno parirala.