Plava krv

Neko ima prljave misli.

I, evo ga. Osvanuo je taj divan,  sunčani, veseli dan, u kom ću ja, smotana Altera, početi da učim kako da budem malo manje smotana. U prevodu, danas ću ići na prvi trenung sa Arturem.

Uzbuđeno navlačim duboke, sive farmerke, roze široku majicu, udobne patike, I strčavam niz stepenice.

U jednom trenutku zastanem I bacim pogled na prozor. Ah, imam šta I da vidim.

Posmatram mladog lepotana u borilačkom zanosu dok pokušava da izbegne prinčeve vešte pokrete koji ga sustižu na svim stranama. Ostali momci se okupiše oko njih posmatrajući Artura sa divljenjem.

Bila sam zahvalna što sam na drugom spratu I mala je verovatnoća da bi mogao primetiti kako mu se u stvari divim. Previše je ponosan, nek se malo izjeda.

No, Arturevi pokreti bili su spretni, elegantni I opušteni. Oslanjao se na obe noge prebacujući težinu naizmenično. Kad bi ga neko sa strane posmatrao, rekao bi da možda čak I leti. Bio je tako brz I okretan.

Izbegavao je mač kao da je znao svaki pokret protivnika 5 sekundi ranije. Naravno, to nije bilo dobro za momka koji je delio megdan sa njim. Jadničak, čije ime nisam ni znala, zadobio je par ozbiljnih ogrebotina na licu, nogama I stomaku. Na kraju, Artur ga je mačem uboo u desno rame I odgurnuo ga na pod. Okrenuo se ka zadivljenoj masi I počeso nešto da govori.

Brzo sam strčala dole, otvorila teška vrata I krenula ka grupi.

Hans mi se prvi obratio uz naklon, ali njegove reči nisu baš dopirale do mojih ušiju.

Došetala sam direktno do princa I odlučno stala pored njega. Prišao mi je znatno bliže I sa rukom na mom struku, privukao me sebi poljubivši me u teme.

Iako to nisam očekivala, nasmejala sam se prisetivši se glume. Već sam dosta scena napravila za ovih par dana.

"Pa, sada kada ste svi tu, hteo sam samo da vam saopštim par stvari." Oglasio se Artur ne opuštajući ruku na meni.

"Kao što znate, kralj I kraljica su pre par dana napustili dvorac I vratili se u svoj rodni kraj." Usta su mi se blago otvorila od iznenađenja. Iskreno sam mislila da oni žive ovde. Pa, izgleda da sam sama u šakama demona.

"Dakle, po običaju, krajem ove godine  bi trebala da se održi svečana ceremonija u čas našeg krunisanja." Koliko toga ja ne znam? Nervoza je počela da mi kulja u telu. Da, definitivno je I ovaj dan upropašćen.

Kao da je osetio da ću mu svakog trenutka izmaći iz ruku, Artur me je umirujuće pogledao I sklono čuperak sa mog lica.

Ja, da budem kraljica? Dugo nisam bila ni princeza, ali ovo? Ne.

Vratio je pogled ka stražarima I uozbiljio se.

"Želim da do petka, znači, za četiri dana, budete u najboljoj formi kako biste uspeli da nadgledate, ako treba I štitite, sve ljude koji uđu I izađu. Ne želimo da se ponove prošlogodišnji događaji." Na njegove reči, svi u isti mah klimnuše glavama.

Šta? Šta se desilo prošle godine? Bila sam zbunjena.

Nakon obaveštenja, trening se nastavio.

Sva pitanja koja sam nameravala da pitam, isparila su sa Arturem koji se nonšalanto okrenuo odlazeći ka svojoj kuli.

Bila sam zbunjena I pomalo ljuta, te sam potrčala za njim I nastavila da šetam pored.

"Rekao si mi da ćeš me ti trenirati. Gde sad ideš?"

"Imam neka posla, drugi put." Hladnokrvno je odgovorio.

"Molim?" Nisam ni primetila kad smo ušli u prostoriju.