Plava krv

Poseta koja traje zauvek

Piščeva perspektiva

Još jedno jutro bez nade. Još jedna hrpa suza.

Dok se svetlost probijala kroz razgrnute zavese I molila sve prisutne da se nasmeše, zapevaju, vesele, u dvorcu ovih dana vladala je samo tama.

Ceremonija prosidbe održala se pre tri nedelje, a Altera idalje spava čvrstim snom. Pa, u stvari, san je samo slikoviti izraz.

Altera je u komi.

Ništa nije razlikovalo ovaj dan od drugih.

Rano jutrom, princ je, kao I obično, prvi došao da je vidi, pre nego što se vrati svojim obavezama. A I nije želeo da neko posumlja da je slab na nju. To bi bila laž. Njegove namere su bile drugačije, ali povrh toga nije mogao da porekne njenu lepotu.

Seo je na krevet do nje I prstima nežno sklonio pramen svetle, smeđe kose.

Čak I sa svim tim ožiljcima, bila je  najlepša žena koju je video.

Zagledao se u te duge trepavice, uredne obrve I pravilan nos.

Ali najduži pogled posvetio je njenim punim usnama koje su ga podsećale na dva parčeta jagode.

Njeni rumeni obrazi prizivali su njegovu ruku da prođe put istih I oseti tu neverovatnu mekoću.

Oči su mu se spuštale duž njenog vrata I golih ramena, a pomisao na to da se ispod prekrivača nalazi njeno, golo, uspavano telo, terala ga je da stisne zube I odoli iskušenju da je pripije uz sebe I ne pusti.

San joj je bio miran I to ga je toliko podsećalo na kontru u odnosu na tu vatrenu, večito borbenu narav koju je samo ona takvu posedovala.

Kada je odlučio da će je uzeti za ženu, mislio je da će ga I ona odmah prihvatiti kao što sve druge žene rade.
Nije dočekao reakciju posle veridbe, ali na osnovu njenog ranijeg ponašanja, znao je da bi odbila ma šta mislila o njemu.

Svidelo mu se što je upoznao prvu ženu koja ga ne prihvata oberučke čim ga vidi ili mu se klanja kao svom vođi.

Bila je drugačija od svih, a verujte mi na reč, upoznao je mnogo žena.

U trenutku se sam sebi nasmejao zbog klasičnosti svojih misli. Ona nije tu da bi bila voljena. Pomislio je I ustao.

"Ah, mila moja, koliko mi te je žao." Rekao je tiho.

Nije znala kakav pakao je čeka sa njim. Ženskaroš I borac. Najgora kombinacija. Znao je kako će patiti I žaliti dan kad se rodila, ali ništa nije hteo promeniti.

Spustio je poljubac na njeno čelo I napustio sobu, ostavljajući je da mu hara mislima.

Koračao je dugačkim hodnikom I razmišljao, kako će je pridobiti? Isprva je mislio da će biti lako, ali nakon što je proveo par meseci motreći na nju danonoćno, shvatio je da se neće predati bez borbe.

Nakon 2 sata vožnje kolima do New York - a, stigao je do visoke zgrade I ušao u nju.

Liftom se popeo do 5. sprata I došetao do pulta.

Nije mu promakao požudni pogled sekretarice koja mu je kroz par prvih otkopčanih dugmića na košulji, gledala čvrste grudi.

Nakon što ju je treći put pozvao, kao da je izašla iz transa, nasmejala se I pogledala ga u oči, rukama mu diskretno ističući svoje grudi.

No, nije imao vremena za to.

"Gospodin Mark Tillore, imam ugovorenu posetu."

Skinuo je naočare, tek toliko da je pogleda ravno u oči. Zelenkasta boja mešana sa plavom. Mislim da bi od samog pogleda na njegovo lice sad, bez naočara, a I sa njima, svejedno mogla da uradi bilo šta što bi joj zatražio.