Plava krv

Potajno to želiš

Piščeva perspektiva

"Draga, hoćeš li izaći iz sobe? Moraš se spremiti, danas je venčanje." Očajnim glasom Alteru je molila tetka.

Sa druge strane velikih drvenih vrata, sićušna figura, sklupčana u loptu, sedela je pored kreveta I gledala kako tamna jutarnja svetla dobijaju sunčev sjaj.

Negde je oko 6h ujutru.

Ceo dvor je bio pod pripremama, ali koga će mladoženja oženiti ako mlada ne izađe iz svoje sobe?

Nakon bezuspešnog dozivanja, tetka je rešila da napravi pauzu od ubeđivanja I dopustila sebi da se nada da će se Altera opametiti.

Na putu ka gostinskoj kuli, gde je odsedala, srela je Artura, polu budnog I ni malo zabrinutog.

Poklonila mu se, a on na to samo klimnu glavom.

"Je li izašla?" Pitao je strpljivo.

"Nije." Spustila je glavu I tužno šapnula.

Mali sjaj besa, sevnuo mu je u očima, te je bez pozdrava produžio ka dvorištu. Znao je kako će ovo rešiti. Seo je u svoj sivi mercedes, I otišao na samo sebi poznato mesto.
...

Sat je otkucao 11:30h, I tada na Alterinim vratima začu se kucanje.

Ponovo nije odovorila očekujući glas tetke ili još gore, glas budućeg muža koji je svejedno nije posećivao.

"Altera, mi smo, otvori." Iza vrata, prostrujao je tihi glas njene najbolje drugarice.

Trgla se I pogledala u tom pravcu.

"Al?" Odjeknuo je njen nadimak, praćen poznatim glasom.

Sporo je ustala, ne smognuvši snage za brže hodanje. Ipak, nije jela ništa skoro dva dana.

Zastala je ispred vrata, nesigurna u ono što čuje.

"Molim te, Altera." Ponovila je Lorin.

Tada se začulo tiho odjekivanje  otključvanja vrata u dugom hodniku  mračnog dvora.

Pre nego što ih je pustila k' sebi, provirila je I uverila se da su Tarikovo I Lorinino lice, jedino što je videla.

Klimnula je glavom I polako su ušli.

Tarik ju je gladao kao duha, a Lorin je samo vrisnula, ubrzo zatim prislanjajući šaku na usta.

"Šta ti se... " Zastala je znajući šta je bilo bitnije. "Altera, moraš da jedeš!" Viknula je njena uplašena drugarica.

"Dobro sam." Malaksalo je lagala Altera.

"Ne bih rekao, Al." Tarik joj je rukom prošao put kosti ramena,
koja se isticala kao nikad ranije.

"Ne, ljudi, stvarno sam u redu."

"Altera, molim te, ne budi tvrdoglava." Zabrinuto je dodao njen najbolji drug saosećajno je gledajući.

"Žao mi je što vam sve nisam rekla raije..." Zamuckivala je od nedostatka energije"...nisam znala kako..." Ignorisala je njihovo dalje pregovaranje.

"U redu je, tvoj budući..." Lorin je promenila odabir reči"... Artur nam je sve rekao. I o tvojoj "plavoj" krvi I o obavezi da se udaš za njega, zbog, znaš, neprijatelja..."

Na pomen njegovog imena, princeza je skupila pesnice.

"To vam je rekao? Je li izostavio deo u kom je sve ovo oko venčanja bilo neobavezno, I da je to njegova želja?"

Na njene reči Lorin je klimnula glavom uzdahnuvši. "I to nam je rekao."

Taj detalj je Alteri bio sumnjiv, ali je ipak odmahnula glavom.