Plava krv

Svaka priča ima svoju pouku

Inače, pošto je nastavak objavljen par sati nakon ispraćaja 2017 godine, želim da iskoristim priliku I poželim svima sve najlepše u Novoj 2018 godini.
Neka vam se sve želje ispune I neka vam osmeh bude jači od suza.
.
.
.

Čokolada, kafa, časopis, da li sam nešto zaboravila?

Još jednom sam proverila torbu pre polazka u bolnicu da posetim Lorin.

Već je dve nedelje tamo, a pošto to do sada nisam uspela, danas sam rešena da saznam zašto je pokušalada da se ubije.

Taksi je već tu. Uf, moram da krenem.

Izlazim iz kafića sa vrelom kartonskom časom kafe.

"Do bolnice, molim." Jasno kažem taksisti.
Kroz pet minuta, istom čoveku dajem novac I izlazim.

Čim zakoračim u bolnicu, naježim se.

Oduvek sam mrzela bolnicki miris.

Prvo se javim finoj ženi na šalteru, pa kao I u proteklih par dana, odem do Lorinine sobe.

Kad zakoračim u istu, za oko mi zapadne njena mršava figura, sklupčana na krevetu dok čita neki ženski magazin.

"Zdravo, gospođo, 'toliko sam zaneta čitanjem, da bi mogli da me odnesu zajedno sa bolnicom'. " Našalim se kako bih razbila tmurnu atmosferu iza I unutar dosadnih belih zidova.

"Hej, nisam te primetila, sedi. " Potapšala je mesto do sebe na krevetu.
"Vidi šta sam ti donela."

Pružim joj čokoladu I kafu u ruke, a časopis ostavim na noćnom stočiću.

"Znaš da ne smem da jedem slatkiše, zar ne?" Nasmeje se pomalo sumnjičavo.

"Onda ih ostavi sa strane." Dodam skroz opušteno.

"Misliš pored gomile ostalih kaloričnih stvari koje si mi donela?" Nasmeje se, otvorivši fijoku na noćnom stočiću I ostavljajući čokoladu unutra.

"Baš tamo."  Uzvratim osmeh.

"Pa, kako si danas provela dan?" Pitam sasvim spontano, opušteno.

"Isto kao I svaki drugi. U stvari, našla sam dosta zanimljivih saveta u ovom novom časopisu. " Sela sam do nje I noge namestila u turski sed, kao zainteresovana za njenu priču.

"Jesi li znala da postoji VMA dijeta, sa kojom možeš da smršaš 5 do 10 kilograma za 20 dana?" Iskreno uzbuđeno je pitala.

"Jesam, ali ona ti neće trebati. Čoveče, ova bolnica će te pretvoriti u pacijenta za psihijatrijsku ustanovu." Dodala sam sklanjajući joj časopis iz ruku.

"U pravu si, želim kući." Uzdahnula je I uzela kafu koju sam joj pružila.

"Kako se osećaš?" Iskreno sam pitala.

"Danas bolje nego inače. Da li misliš da mogu da lažiram svoj oporavak?" Pitala je podsećajući me na nekog špijuna.

"Mislim da bi dogurala samo do kapije pre nego što bi te obezbeđenje  vratilo. " Nasmejala sam se I odglumila razočaranu facu.

"Ima smisla." Kratko je uzvratila I otpila gutljaj kafe.

Nakon toga na duže vreme smo se zagledale u prozor.

Lep sunčan prizor napolju, mamio je osmehe dece, koja su se igrala u parkiću pored. Grudve su letele svuda.

"Zašto?" Prelomila sam tišinu nakon par minuta.

"Zašto šta?" Zbunjeno me je pogledala.
"Zašto si pokušala da se ubiješ?"  Moj glas je sasekao topao vazduh u prostoriji kao ledenica.

"Zašto me to sada pitaš?" Ne baš uzrujano me je pogledala.