Plava krv

Šta ako je lud?

Kako možemo znati da u životu idemo pravim putem? Tačno. Nikako. Zato uvek pratimo onaj put na kom smo srećni. A kuda nas on vodi? Ni to ne možemo znati.

Neki tako, kad zakorače omamljivim stazama ljubavi, na kraju završe u poljima ruža, bistrim potocima I večitoj sreći koju im podari amor tom jednom strelom.

Drugi pak, na tim stazama nemaju mira. Neke prosto neće sreća.

I tako završite, ili samo mi sa druge strane završimo u toploj fotelji gledajući kako nemirna kiša lije svoje suze po našim prozorima.

Ispijamo tople napitke, a stranice čitamo između redova. Gledamo kroz ljude I ne znamo u kakav smo bezdan upali.

I eto, kriva je ta usrana ljubav.

"Altera." Pozove me Bajron. "Zamislila si se." Kratko kaže I pruži mi papire u ruku.

"Ovo su slike četiri od pet kupaca. Čekamo da Obri nađe I poslednjeg." Smestio se na kauč I pogledao Kevina.

Od sinoć smo na tragu ljudima koje videli nikad nismo I apsolutno ne znamo jesmo li stvarno u zamci ili je ovo samo igra sudbine.

To je ono što me ubija. Ali ne samo to.

Ono što već danima svi žele da pitaju, a niko ne sme, I danas se vrti u mojoj glavi.

Je li živ? Šta ako su do sad već ubili Reja? Nisam znala kako bih živela sa tim saznanjem, te sam ga neumorno sklanjala sa strane.

A da sve bude gore, niko ne zna gde je Artur. Od sinoć ga nema apsolutno nigde. Svi smo sasvim sigurni da ga niko nije oteo, jer je njegova kućepaziteljka Dona, rekla da je noćas napustio vilu kao da se negde uputio za ozbiljno. E to me je brinulo još više. Kaže I da je sa sobom nosio veliki, crni ranac, ali kada ga je pitala kuda će, nije se udostojio da odgovori.

Nije samo mene brinulo ponašanje princa ovih dana, ali nekako je svima drugima to dolazilo uz ovu situaciju. Ali ja sam znala da je nešto više.

Onaj osećaj iz lifta sinoć, bio je više od posledice opijajućeg seksualnog čina. Zaista je bio pozdrav.

Čekaj malo...o, ne!

"Kevine?" Naglo sam ustala iz fotelje terajući sve da se trgnu I iznenađeno me pogledaju. "Jesmo li sinoć kopirali adrese kupaca ili imamo samo original koji sam ti dala?"

Neki strah I jeza su se ponovo skupljali u meni.

Samo da nije ono što mislim.

"Kopirali smo ga. Vidiš da su primerci crno beli, jer si rekla da ti je nestalo boje u štampaču, zašto?" Zbunjeno je izdeklamovao.

"A original? Gde je?" Potrčala sam ka fascikli I brzo počela da prevrćem papire.

"Kod tebe. Sinoć si ga stavila u fasciklu prvog. To sam video." Rekao je I prišao kako bi mi pomogao sa traženjem. Svi su nas gledali kao da smo totalno izgubili razum.

Sve smo pročešljali sto puta, ali papira nije bilo. Svih pet adresa je nestalo.

"O moj Bože." Uhvatila sam se za sto kako ne bih pala.

"Altera, šta se dešava?" Kevin je obavio ruku oko mene I pridržao me.

"Znaš kako si mi sinoć rekao da su možda napravili zamku? Onu u koju bi Artur sam ušetao, jer sada nema vojsku? Onda kad smo se složili da sigurno nije toliko lud?" Izdeklamovala sam u jednom dahu.

Klimnuo je glavom.

"E pa, toliko je lud." U deliću sekunde svi su se razleteli po sobi brzo pakujući stvari I pozivajući kontakte koji su u tom trenu mogli pomoći. "Sinoć smo se sreli u liftu, nešto se...desilo I uspeo je da mi uzme papire, a da ja to ne primetim."