Plava krv

Maniri? Ma, kome ti to?

Odmah na početku moram da dodam malu izmenu. Dakle, iako sam u pređašnjem poglavlju napisala da će se krunisanje održati "za nedelju dana", predomislila sam se I biće "krajem te godine."
Čisto da ne dođe do zabune, ovo je za čitaoce koji su stigli do ovog poglavlja pre nego što je wattpad podneo ispravku u nastavku pre. Hvala.

Ah, snovi su čuda. Postoji samo mali broj rana, koje san ne može zalečiti, a veliki broj onih bolesti koje nastaju pri nedostatku sna. Znači, san je produkt raja. Zaključićemo.

Ovog jutra, Altera ipak nije imala puno vremena da sanja.

Kad se prvi zrak, sunčanog dana promolio kroz naglo razgrnute zavese, princeza je pomislila da će nekoga ubiti.

"Vaše V...Altera, morate ustati." Ispravila se crnokosa devojka, lagano ljuškajući princezu kako bi se probudila.

"Kejti, znaš da si mi jedna od dražih osoba u ovom dvorcu, ali još jedno ometanje u ovo doba..." Pogledala je na sat I zabila glavu u jastuk.

"...neće biti dobro po tebe ili bilo koga ko se usudi da me probudi iz zimskog sna." Nastavila je.

Odlučna da izvrši naređenje, Kejti je nastavila da drmusa princezu.

"Morate da ustanete, imate prvi čas 'manira'. "

"Molim?" Altera ju je gladala kao da je upravo videla zmaja.

"Čega? Oh, zašto piješ ovako rano?" Vrlo slobodno je odgovorila staloženoj devojci do kreveta.

"Njegovo Veličanstvo Vam nije reklo?" Zbunjeno je upitala.

"Šta tačno?"

"Prošlo je skoro mesec dana od kad ste ovde I Vaš dozvoljeni odmor je gotov. Danas je 1. Novembar, I zvanično, po kraljevskim pravilima, krećete sa časovima." Sva službena, odgovorila je Kejti.

"Ma daj. Gluposti. Dovoljno ja imam manira." Altera se prevrnula na drugu stranu kreveta osećajući kako se devojka naginje nad njom.

"Altera, molim Vas ustanite, to je kraljevo naređenje." Ovaj put, zvučala je najozbiljnije.

"U redu, u redu, trebaće mi 30 minuta, I gotova sam."

Kejti je pogledala na sat I osmehnula se izlazeći iz sobe.

"Nemate toliko vremena. Njegovo Visočanstvo će Vas čekati u sali za ručavanje za 15 minuta." Izašla je iz sobe, zadovoljna svojim učinkom.

Ali Alteri se toliko nije ustajalo. Nekako je navukla sivu haljinu dugih rukava, koja se širila od kukova I prostirala malo iznad kolena. Obula je crne potpetice koje su je čekale kao obavezni, unapred isplanirani autfit za časove 'manira'.

Kosu je vezala u neuredni rep.

Stala je ispred ogledala pokušavajući da haljinu povuče nešto niže, jer I sa tom dužinom, bila je lepršava I pri koracima bi se pomerala više nego što bi trebalo.

Zadržala se ispred ogledala gledajući svoje telo.

"Ah, Altera, svinjo debela, stvarno si se  ugoila." Prekoravala je samu sebe razmišljajući o tome da bi joj ovi časovi u stvari mogli biti I korisni.

U jednom momentu, zapitala se, Kakve devojke Artur voli?

Kad su joj te reči doprle do mozga, odmahnula je glavom I ispravila se.

Koga briga šta on voli? Čak mi se ni ne sviđa taj uobraženi egocentrik. Kroz odlučne misli kuljala je nesigurnost.

Pogledala je mali ručni sat I požurila ka vratima.