Plava krv

Nismo tu stali.

Alterina perspektiva

"Bajrone, posmatram te." Upozorim visokog, crnokosog dečka, gledajući ga ispod oka kako muva moju najbolju drugaricu.

"Izvinjavam se Visočanstvo, nisam znao da nije dozvoljeno pričati sa prelepim najboljim prijateljicama princeza." Lažno se naklonio uz neki urnebesni kez.

"Pažljivo sa tonom druže, pričaš sa budućom kraljicom." Osetila sam ruke kako mi lagano stiskaju ramena. Nisam ni morala da se okrećem kad mi se taj miris afteršejva I predobrog parfema uvukao u nozdrve, grabeći mi tlo pod nogama. U svako doba dana bih znala ko je.

Sam osećaj njega, ogromnog I snažnog, iza mene, ne tako ogromne I slabe, bio je nešto što me okrepljuje onda kad ima, a I onda kad nema opasnosti. On je bio sve što želim, I jebeno znam da ni prema jednom drugom muškarcu neću osećati ni upola od onoga što osećam prema Arturu. I ni jedan mi nikada neće biti potreban kao on.

"Na stranu pričanje I muvanje, ili šta god, pazi šta radiš." Kroz osmeh I fejk ozbiljnost mu prenesem "naredbu".

"Vaša želja je moja zapovest, Visočanstvo." Ponovo mi se naruga I svu pažnju usmeri ka Lorin, koja se postiđeno smeška. Lujka je pala na njegov šarm. Pih.

"Pusti ga, snajka. Nemoj da brineš. Pre će ona povrediti njega, nego on nju. Bajron je prosto dobroćudni idiot." Šapne mi Rej postavljajući tanjire na dugački dvorišni sto.

"U pravu je." Dodade Artur, brzo me coknuvši u obraz. Zatim ode do Kevina pomažući mu oko roštilja.

"Oh, ne brinem se ja za nju." Nasmešim mu se I dodam začine u salatu. Podignem pogled ka visokoj pojavi pored mene.

"Kako je Ela? Nisam je videla više od par meseci." Okrenem se ka njemu I prekrstim ruke na grudima.

"Ela je pa...super. Dobro mi funkcionišemo." Vešto izbegava da me pogleda.

"Osećam da tu nije kraj rečenice. Grešim li?"

"Neke stvari su se prosto zakomplikovale." Otpuhnuo je spuštajući viljušku u poslednji tanjir.

Njegova izjava me je pomalo zabrinula.

"Je li sve u redu?" Ispravila sam se kako bih ga pogledala u oči.

"Ma da, jeste. Sve je mnogo bolje nego u redu." Blesavo se osmehnuo, odmahujući glavom.

Prineo je otvor staklene flaše ustima I lagano ispio gutljaj piva.

"Aha. Razumem." Nasmešila sam se.

Ne mora dalje da mi objašnjava. Takav osmeh imaju samo ljudi sa glavom u oblacima. A šta vam vine misli u oblake lakše od ljubavi?

"Bila si u pravu kad si rekla da će se ipak naći neka prava." Rukom je mahinalno počešao rame, dok mu je pogled skakutao svuda okolo.

"Ko je srećnica?" Veselo se osmehnem.
"E tu dolazi do komplikacije." Spusti pivo na sto I pogleda me.

"Zašto?"

"Jer mi je ta devojka koleginica." Dramatično izdahne.

Par trenutaka zavlada tišina, a reči ostanu u vazduhu.

"Vidiš koliko su ljudi različiti." Moj pogled je fiksiran za neki cvet nedaleko od mene, dok tražim prave reči.

"Hm?" Preusmeri svu pažnju na mene.

"Na primer, za tebe je to alarmantna situacija, a ja tu ne vidim problem. Tebi se ona evidentno sviđa, ne sumnjam da se I ti njoj dopadaš, sve dok držite emocije kod kuće, a na poslu se ponašate strogo profesionalno, ne mora biti problema." Ispijem gutljaj soka.