Plava krv

Boja ljubomore

Htela bih da napomenem da će od sad pa na dalje (po planu), u priči (ovoj I narednim), biti ozbiljnijih scena, koje trebate preskočiti ukoliko se osećate kao da nemate dovoljan broj godina za tako nešto. Više neću ovo pominjati, nagovestila sam to I u opisu priče I u opisu mog profila, I sa tim je moja obveza tu završena. Hvala na pažnji.

Lutam praznim hodnicima dvora, a tišina mi para uši kao kreštavi glas kafanske pevačice.

Sedamstoprvi put sam premestila vazu na stolu.

Malo pre sam se vratila sa časa,  predmeta zvanog "jezik I književnost".
Artur se stvarno potrudio da mi ni najmanja sitnica ne zafali I da, iako daleko od svog doma, ovde završim srednju školu sa pravim profesorima koje je okupio kao grupu za mene. Što se tiče fakulteta, sama sam odlučila da ću tamo krenuti kad se vratim kući. Samo to još nisam rekla princu I pomalo sam nesigurna zbog njegove reakcije.

Umesto da bar prelistam današnje gradivo, ja prosto sedim na prozoru sa nekom neobaveznom knjigom u ruci, dok posmatram obuku stražara nezainteresovano.

Čekanje, čekanje, čekanje.

Umreću čekajući Artura.

Niko me ne tera da sate bez njega provodim dosađujući se, ali nešto u meni uvek ode sa njim.

Znam da ima svoju kompaniju. Očigledno veoma uspešnu I profitnu, koja mu uzima puno vremena, ali ja ga prosto želim pored sebe stalno.

Čujem otvaranje vrata moje kule I brzo strčim niz stepenice. Znam, kao malo dete sam, ali ne mogu zaustviti sreću.

"Arture." Viknem.

"Hej, čupava." Prihvati me u medveđi zagrljaj I ne odolim da se prilepim uz njega.

"Pa, gde si do sad?" Uf, nisam to htela da kazem. "Ovaj, um...kako si proveo dan?" Spustim pogled sa strane.

Prislanja prste na moju bradu, I tera me da ga pogledam u oči, dok se slatko smeši.

"Ma ko je to mene čekao?" Spušta šake nisko na moje kukove, I povlači me ka sebi.

"Posluga?" Pravim se naivna.

"Još neko?"

"Ne, koliko ja znam." Uzdignem se na prste I poljubim ga slabašno. Čisto da ga izazovem. To I uspevam, primetivši blagi srebrni odsjaj u njegovim očima.
"Oh, ne znaš?" Rukama me lagano podiže I spušta na sto pored.

Usne zavlači do mog vrata, I ne odolim da se ugrizem za usnu.

Ups.

Zastaje na sekund, dok se telom odalji od mene, ali mu ruke ostaju čvrsto na stolu, grejući spoljašnjosti mojih butina.

Sklapa oči, odmahuje glavom I beznadežno se smeši.

"Nemoj to da radiš." Uozbiljuje se.

"Zašto? Tera te da uradiš "nešto"?" Spuštam se na pod, rukama hvatam rubove njegove majice I vrtim je u prstima, dok sporo govorim.

Za sebe primećujem kako mu se već postojeći nabor na pantalonama, dodatno steže.

Gleda me nedefinisano, dok se kut njegove usne lagano trza, prateći moje spore pokrete.

Nisam neka gala zavodnica, ali prosto u momentu radim šta osećam da treba. Čini mi se da je dobro, za sad.

"Bolje prestani, odmah." Izgovara dok moje usne krzaju njegove, a ruke se igraju negde sa tim zategnutim stomačnim mišićima.

"Zašto?"

Kukove diskretno njišem kraj njegovog "nabora", a taj pogled me fiksira.

Vidim kako mu se mišići stežu I počinje da reži.