Plava krv

Treba ti maramica, dragi?

Stomak će me zaboleti više od ovog manijačkog smejanja.

Jutro sam provela sa Arturevim roditeljima, dok smo u dvorištu, bez žurbe, ispijali prvu kafu.

Ovi ljudi su carevi! Ček'...ne samo u tom smislu.

Uvek sam slušala I gledala primere brakova koji nastaju I opstaju zbog ljubavi. Ta ljubav zasnivala bi se na cveću, čokoladicama u obliku srculenca, redovnim izlascima I lepim rečima, ali sad upravo ispred mene sedi par čija ljubav nije obična.

Dosta dugo su zajedno I imaju istoriju komičnih događaja koje su zajedno preživeli. Gledala sam ih I divila im se.

Njih dvoje nisu bili jedan od onih "dragi, mila, mili" parova koji bi se ljubakali u javnosti i na videlo pokazivali samo najlepše strane braka. Ne. Oni su stalno ismejavali jedno drugo I svako sebe uz vrlo smešne, ali ne i uvredljive fore.

Ljubav im je sijala u očima, ali ovaj put, shvatila sam kako je kad čistota I spokoj tu umešaju prste.

Divila sam im se.

Previše zadivlejno sam ih gledala da mi uopšte ni ne bi bilo čudno ako im je neprijetano.

"Kako ti se sviđa zamak dušo?" U nekom trenutku upitala je kraljica.

"Prelep je. Stvarno. Svaki detalj je prmerfektan na svom mestu, osmišljen da upada u oko I zadivi posmatrača. Jako mi se dopada sve." Osmehnula sam se I iskreno odgovorila.

"Hvala ti. Samo ti to primećuješ ovde. Ova moja dvojica samo o poslu pričaju. Ugovor ovo, ugovor ono. Žao mi je što nisam I ćerku rodila." Iz šale je rekla, ali se ipak u njenon glasu osetila dozirana seta.

"Nemoj tako Đurđina, znaš da cenim I poštujem tvoj trud, ali nisam ti ja za te ženske trućarije." Nasmejao se, a ona je samo odmahnula glavom.

"Šta bi sa Arturem, nisam ga videla od jutros?" Obratila mi se prinčeva majka I suptilno me sa osmehčićem na usnama pogledala ispod oka.

"Spava. - pogledala sam svoj ručni sat. - idalje."

"To ne liči na njega." Naivno ne rekao kralj.

"Eh snajka, dokraečila si ga." Nastavila je Đurđina.

Eh, da bar jesam. Ali ne...saberi se Altera, ti nikad nisi bila dovoljno dobra za njega. I tu sve staje.

"Aman ženo, pusti decu, njihova stvar je šta će raditi." Iako nisu za to namenjene, ove reči su me naterale da se jedva vidljivo zarumenim od svojih kretenskih, prljavih misli.

No, ispravila sam glavu, kao I kičmu.

Taman sam htela da dodam neku "kulturnu" opasku kad me u tome prekinu zgodna pojava na vratima.

Tanka, providna košulja sa podvrnutim rukavima, otkopčanim prvim dugmićima I duboke blede farmerke u nekom "old fešn" stilu.

Morala sam da obuzdam I balu I sljnu, jer bih u suprotnom skočila na njega I naterala ga da me ovde, baš sad I na ovom stolu u sekundi razdeviči. Da, devica sam.

Pozdravio se sa roditeljima I na posletku prišao meni I nežno me poljubio u teme glave.

"Hoćete ženu da urotite protiv mene?"
"Ko ti je to rekao?" Zbunila se kraljica.
"Pa ne znam, od jutra pijete kafu I smejete se kao ludi. I sve bez mene."

"Oh, moš' mislit', jesmo li te probudili, princezo?" Narugala sam mu se na način koji smo samo on I ja razumeli.

Prostreljao me je pogledom I nasmejao se mračno.