Plava krv

Dobro sam

Zvezde. Nikada ih nisam razumeo. Ali sam kao mali hteo da budem jedna.

Kako one dospeju tako blizu, a tako daleko?

Je li im teško kad su osuđene da zauvek miruju na mračnom nebu? Je li im krivo kad znaju da nikada neće videti svetlost dana?

Ja znam sa meni ne treba svetlost. Sve je dobro I u mraku.

Gasim kompjuter I zagledam se u Filadelfiju kroz svoj stakleni zid.

Sve je tako užurbano I svi bi da stignu negde, a ja eto sedim sam u tridesetospratnoj zgradi I ne osećam potpuno nikakvu potrebu.

Kao da ne moram da se pomeram, da dišem, da jedem, da pijem, kao da sam sad I ovde baš potreban.

Dani prolaze lepo. Sve je lepo. Previše lepo.

Posao u poslednje vreme cveta, moj život je super.

Bez kucanja Ili bilo kakve najave, u kancelariju mi upada Rej.

"Hej, brate jebaču, kako ide? Ideš sa nama do honey - bunny - a večeras?" Veselo se osmehne I prilazi fotelji u koju se ni minut kasnije zavali.

"Naravno. Kako bih odbio?" Razvučem osmeh I zatvorim lap top. Mogao bih malo da predahnem, puno radim u poslednjih nedelju dana.

"U redu." Otegljeno kaže I pogleda me ispod oka. Kao da me proučava, a to radi već neko vreme iako nisam siguran šta traži u meni. "Samo ćemo svratiti da se presvučem, sad sam došao sa treninga. Uzgred, kad si ti poslednji put otišao na trening?"

"Prošle subote, zašto?" Zastajem u mestu I okrećem se sa jaknom u rukama.

"Pitam. Nisi otišao tamo od one "nezgode" sa Itanom?" Sumnjičavo nabora obrve.

Znao sam da će pomenuti to. I tačno sam znao kuda ovaj razgovor vodi, jer se isto ponavljalo više od nedelje svakog jebenog dana.

Rej bi započeo neobaveznu konverzaciju sa mnom, a onda mi ni od kuda postavio neko besmisleno pitanje, brzo završavajući sa razgovorom koji je svakog puta išao samo korak dalje. Kao da sam bio na testu, a ideja o meni kao zamorčetu mi se nikako nije dopala.

"Da." Kratko odgovorim budeći sam sebe iz misli u koje sam upao.

"Zašto?" Protrljao je bradu I nastavio da me posmatra kroz sužene oči.

To je stalno radio kad smo bili mali. Uvek kad bi pomislio da lažem, u toku ispitivanja nesvesno bi prislonio palac I kažiprst desne ruke na bradu I pomalo skupio kapke kako bi usmerio vid na svaki pokret koji napravim, a koji mu nešto može reći. Mislim da nije ni bio svestan da po tome meni šalje signale da treba dobro da razmislim pre nego što bilo šta kažem osobi pred sobom koja me poznaje bolje od roditelja.

"U redu. Ispljuni." Bacio sam jaknu na kauč I sipao sebi viski. Dižem ruke od ovoga. Očigledno je da ga nešto zanima.

"Arture, čudan si u poslednjih nekoliko dana. Baš od te subote." Naslonio je laktove na sto I pogledao me zabrinuto. "A I nisam primetio Alteru nigde u blizini. Čak je nisi ni pomenuo."

Vilica mi se stegla iako sam svim silama pokušao da ostanem pribran.

"Zašto bih je pominjao I kakve veze ima ona sa mnom?" Čak I sveže izgovoreno ovo je iskreno zvučalo kao najgluplja stvar koju sam rekao. Očigledna laž za sve one koji me poznaju.

"Kakve veze ima sa tobom? Čoveče, pre nedelju dana si je kao manijak pratio u stopu, stapao se sa njenom senkom, a sada mene pitaš kakve veze ti, kome je ime Altera slovo po slovo urezano u mozak svake sekunde, imaš sa njom?" Zastao je I cinično se nasmejao. "Nemoj reći da samo meni ovo smrdi."