Plava krv

Ako nešto nedostaje

Altera P.O.V.

Čim se ogromna staklena vrata razdvoje pred mojim korakom, brzinom svetlosti ulećem u zgradu.

A mislili ste da šefovi ne kasne?

Moje potpetice silovito lupaju o bež pločice, I još mi nije jasno kako su ustvari one idalje netaknute.

Brzo prekidam telefonsku vezu Lorin, dok spetljanim rukama tražim ključeve od kancelarije po ovom neredu koji ustaljeno zovem torba.

Aha! Našla sam ga!

Pobednički se osmehnem ulećući u prazan lift.

Naravno da još nema nikoga. Pa 7:27, je, a firma počinje sa radom od osam. Međutim, ja kao samostalni I prvobitni vlasnik ove velike novo - otvorene kompanije, uvek moram da dođem ranije I tačno u 7:30h, aktiviram sve sisteme I objavim raspored rada.

Zar sam morala da napravim svoju kancelariju na vrhu ovolike zgrade? Ja sam idiot.

Nakon što ključ kvrcne u bravi, šakom užurbano gurnem teška, crna vrata I potrčim ka stolu. Palim računar I kuckam prstima po stolu dok čekam.

7:29...I...Objavljeno!

Umorno uzdahnem I zavalim se u stolicu.

Ko bi rekao da će me posle 4 godine mukotrpnog studiranja na fakultetu dočekati više rada? Ustvari, nekako sam bila spremna. Na kraju krajeva, to je ono što sam želela, zar ne?

Zavrtim se na stolici I dah mi zastane od prelepog pogleda na grad koji se tek budio iza staklenog zida moje kancelarije. Ah, nije li Filadelfija prelepa?

Iako sitni sa ove visine, po usnulim ulicama tek bi protrčali prvi ranoranioci sa vrelim kafama u rukama I pospanim izrazima lica. Automobili bi se žurno isparkiravali sa dotadašnjeg prebivališta, nestajući iza spleta zgrada. Sunce je tek pustilo svoje prve zrake da okupaju jutarnje nebo, I običnom posmatraču čak bi se učinilo da se ta silovita zvezda proteže.

Primakla sam se prozoru I zaustavila pogled na prelepoj fontani u kružnom parku centra grada. Odavde su se čak mogli videti obrisi nemirne reke Delaver. Stvarno je čudno kako se I nakon cele godine od otvaranja moje firme, nisam navikla na lepotu ovog mesta.

No, kao što do sad nisam imala vremena, tako ga ni danas nemam.

Odgurnem se petama od poda I sa sve stolicom na točkiće doklizim do radnog stola.

Da vidimo... I danas ću imati pune ruke posla.

Podignem kosu u visoki rep I dohvatim olovku.

...
"Kuc, kuc!" Nakon nekog vremena začula sam poznati glas na vratima.

"Uđi, Lor." Obratim se najboljoj drugarici. Ipak sam srećna što se I ona doselila u Filadelfiju kad I ja. Iako živimo odvojeno, često se viđamo.

"Hoćeš li ti ikada uzeti pauzu?" Došeta polako do mog stola, spuštajući šolju tople kafe ispred mene.

"Znaš odgovor." Zatreptim glasom uz sarkastični smešak.

"Uf." - frkne nezadovoljno - "Pretvorićeš se u kaktus."

"Nisam ja te sreće." Na kratko podignem glavu ka njoj, ali se ubrzo vratim potpisivanju papira.

Lorin je sada uspešni advokat. To je uvek bio njen posao iz snova. No, iako ima puno posla, redovno sve postiže na vreme. Iskreno se divim njenoj organizovanosti. Ja ne stižem ništa.

"Vidi, nije me briga. Večeras u 21:00 budi ispred "Honey - bunny" - a I nemoj da kasniš." Pucne prstima, zavrti se na peti I nestane u deliću sekunde.