Plava krv

Ljubav je kriva

Nastavak sadrži ozbiljnije scene, trebali biste preskočiti ako nemate dovoljan broj godina.

" Tako je lep!" Vrisnu Lorin ushićeno pokazujući na moj prsten.

Nasmejala sam se njenoj reakciji i sama posmatrajući prelepi dragi kamen u zlatnom okviru.

Još ne mogu da poverujem. Ovo je kao ostvarenje svakog sna!

Verena sam za čoveka kog volim više od života, imam posao koji sam oduvek želela i svi moji prijatelji su srećni, šta je više potrebno?

Ko bi rekao da posle toliko godina mučenja, na kraju ipak dođe ono lepo što se čeka.

Iz razmišljanja me trgne Đurđina, Artureva majka polako mi prilazeći.

"O, pa gde je moja lepotica?" Nežno me hvata za obraze široko se smešeći.

"Drago mi je što ste uspeli da dođete pored svih obaveza." Iskreno kažem i prihvatim je u srdačan zagrljaj. Ovakva žena lako priraste svakom srcu. Iskreno se obradujem svaki put kad je vidim.

"Ni za živu glavu ne bih propustila proslavu veridbe mog sina i najbolje žene koju je mogao naći!" Polako me je zagladila po leđima i još jednom se nasmejala iskreno.

Nakon što sam se pozdravila sa kraljem i još par gostiju koji su pristigli u dvor otišla sam do Lorin da vidim treba li joj pomoć oko dekoracije.

Posmatrala sam dvor u koji sam prvi put dovedena tuđom voljom, a kom se danas rado vraćam samovoljno.

Šetajući prelepom kamenom stazom, zatvorila sam oči, duboko udahnula i prisetila se momenata od pre 5 i više godina. Ah, ovo mesto ima dušu. Uspomene su one koje to grade, a ovde ih ima dosta.

Razlog zbog kog smo odlučili da proslavu veridbe, kasnije i venčanja obavimo ovde je čisto sentimentalan.

Mislim da nije bilo boljeg mesta za tako veliki događaj. Ovo je praktično Arturev i moj prvi zajednički dom.

Ulazim u kulu i polako dozivam Lorin, ali se ne odaziva. Ma gde je ona?

Bila je ovde pre dva minuta.

Izlazim napolje i prizor ispred me natera da ciknem od sreće.

"Obri, Kejti!" Zatrčim se ka njima i obe ih povučem u zagrljaj.

Nisam ih videla već par meseci, od celog incidenta sa Arturem i bolnicom. Sećam se da su mu dolazile par puta u posetu, ali od tada je prošlo podosta vremena.

"Altera! I nama je drago što Vas vidimo princezo." Šaljivo mi se obrate uz tobože graciozan naklon koji je ličio na sve sem toga.

"Koliko je princeze ostalo u meni, ne znam, ali znam da ću vas ubiti što niste ranije došle." Prekorim ih, glumeći ozbiljnost, no mi ipak na usnama zaigra osmejak.

"Znaš da bih došla, zaista, ali u prethodnih par meseci bila sam svuda samo ne kod kuće. 'Obri, treba nam članak o Parizu, Obri, gde su zanimljivosti o Angel vodopadima, Obri, Obri, Obri...'"Duboko je uzdahnula i odmahnula glavom umorno.

" U redu je, znam da si imala puno posla, nadam se da ćeš u buduće biti u prilici da nas češće posećuješ." Ljubazno sam se osmehnula, oslonivši ruku na njeno rame.

"Što se mene tiče, ja samo mogu da te pozovem na..."Blago se nasmejala vadeći nešto iz ranca." Moju prvu izložbu!" Veselo je uzviknula i podigla šareni flajer u vazduh.

"Stvarno?!" Iskreno srećno sam kriknula.

"Da! Za dve nedelje u mom ateljeu. Uspela sam da završim poslednju sliku za prvu postavku." Pružila mi je flajer koji sam zaineresovano prelistala.