Plava krv

Fokus

Još 10 minuta.

Pogledala sam u svoj mali ručni sat I smoreno otpuhnula.

"Zatim dolazimo do faze rata u kom se kraljevstvo baca u sasvim novi način borbe i...princezo, da li Vi mene uopšte slušate?" Iznenađeno je pitala Iliris, moja profesorka istorije.

"Da, naravno." Protresla sam glavom više da bih se razbudila, manje da njoj potvrdim svoje reči.

Kad je konačno proletela I poslednja sekunda već napornog časa, uzela sam knjige u ruke, kulturno pozdravila profesorku I  otrčala u svoju kulu.

Spustila sam stvari na policu u svojoj sobi I brzo se presvukla u običnu trenerku u koju sam delom upasala tanku, sivu maicu.

Izletela sam u dvorište baš kad je sparing vreme stražara počelo I veselo se, skakutajući uputila ka Arturu. On je stajao na sredini, predano nešto objašnjavajući, dok su ga drugi pomno pratili pogledima.

Čim me je ugledao, približio mi se I spustio svoje mekane usne na moju kosu, javljajući se.

Dao je znak momcima da počnu sa vežbanjem, dok je mene lagano prihvatio za šake.

Poveo me je izvan grupe.

"Mislila sam da ćemo danas vežbati."

"Hoćemo, ali za tebe imam nešto posebno." Nasmejao mi se I to je bilo dovoljno da zaćutim I dopustim mu vođstvo.

Zaustavili smo se malo dalje od ostalih, kad mi je iz malog ormarića na zidu, dodao luk I strelu.

Odmah nakon toga, na nekoliko metara od nas, ugledala sam metu.

"Ti to ozbiljno?" Pogladala sam ga sa podignutom obrvom, isprva samo obrćući staromodno oružje u rukama.
"Da." Nije se trudio čak ni da ublaži svoj dominantni stav.

"Misliš da će me ovo spasiti ako naletim na manijaka sa automatom? Pa jedva bih stigla I da se setim da imam oružje pre nego što me izbuši kao švajcerski sir." Nonšalantno sam rekla.

"Polako." Opušteno je izdahnuo dodajući mi tobolac sa oko 5 strela.

"Daj Arture, želim da naučim da pucam iz pištolja ili puške, ne da se igram Robina Huda." Zakukala sam.

"Put od milion koraka počinje čime?" Izvio je obve I uzeo drugi luk nameštajući vrh strele na tetivu.

"Jednim korakom." Nevoljno sam otpuhnula I dopustila mu da demonstrira.

Iako sam trebala posmatrati samo tehniku koju upotrebljava prilikom streljaštva, moj pogled, uvek je padao na njegove izvijene bicepse koji su se bez napora zatezali I opuštali pri veštim pokretima.

Ne znam zašto, ali slika njega dok ispravljene kičme, sa jednom rukom u vazduhu, drugom na streli blizu grudi, me je opasno napalila. Tačno se vidi da sam devetnaestogodišnja devica.

Zvuk fijuka prostrujao je vazduhom I uspeo da me trgne dovoljno brzo da primetim kako se šiljati vrh strele zabija u crvenu tačku na centru najudaljenije mete.

Usta su mi se lagano otvorila, a on je nastavio da se ponaša skroz smireno I opušteno.

Ma daj! Taj pogodak je bio savršen.

"Tvoj red." Očima mi je pokazao ka luku I streli u mojoj ruci.

Pa dobro. I onako ne mogu ništa izgubiti.

Podigla sam luk u vazduh, strelu smotano namestila na tetivu I uz izuzetan napor usmerila metalni vrh.
Udahnula sam dva puta I pustila da mi paperjasti kraj sklizne niz prste.