Plava krv

Kad kazaljke pokažu ponoć

Nakon što su pokupili par stvari iz Obrinog stana, uputili su se na aerodrom.

Posle tri sata nepodnošljivog leta, stigli su u Vašington, a ubrzo I u centralni dvorac.

Prošli su sporednim ulazom za koji su samo Artur I još malo njih znali, kako bi preskočili suvišna pitanja.

"Gde je držite?" Pitala je Obri posmatrajući zapaljenu baklju u Arturevoj šaci.

Iako je bilo podne, a sunce idalje nalazilo mesto visoko na nebu, putevi pod zemljom, kojim su oni prolazili, bili su mračni.

"U podzemnoj kapeli." Kratko je odgovorio I krenuo niz kružne stepenice.

"Idalje to imate?"

"Držimo do tradicije. A I manje je gadno od sahranjivanja direktno pod zemlju." Odvratio je.

"Okej, pre nego što započnemo sa ritualom, - listala je neku knjigu kao da može u svom tom mraku videti šta tamo piše - moraš da mi odgovoriš na par pitanja." Nakon Arturevog kratkog "Dobro.", nastavila je.

"Rekla sam ti da su šanse za ovo 10 na 90%, znači, evidentno male. Zanima me kako bi reagovao na neuspeh? Moram da znam na šta si sve spreman."

"Uspećeš, pa se ne moraš plašiti posledica, zar ne?" Rekao je sa nekim psihopatskim osmehom.

Obri je znala da Arturu Altera znači puno, ali ove reči zvučale su više poremećeno, nego ohrabrujuće.

Stresla se I produžila niz stepenice.

Ipak, ovaj intervju će joj puno značiti.

Još jednom, njena znatiželja pobeđuje I strah od smrti.

Na već jezivu atmosferu, nadovezalo se odsutno kapljanje vode koje je odzvanjalo u ko zna kojoj prostoriji ovog lavirinta.

U Arturevim mislima nije bilo ništa osim želje I nade da će ponovo moći da oseti princezine ruke oko sebe.

Ipak, odlučio je da progovori.

"Nisi mi rekla kako glasi ta legenda. Na osnovu čega mi tvrdiš da možeš oživeti princezu?" Nastavio je da hoda pozorno, ali spretno, znajući put napamet. Tu bi bili odnošeni svi članovi vladarske porodice već vekovima.

"Pre par godina sam radila na slučaju u Meksiku. Istraživala sam otrovne biljke koje su bile poturane suparničkin ratnicima, kako bi oni, čim dođu do njih, padali mrvi kao osušeni leševi." Uzdahnula je gorko, očigledno se nerado prisećajući tih trenutaka.

"Da ne bih privlačila puno pažnje u obližnjem selu u kom su rasle te biljke, odlučila sam da se uklopim u njhove rituale. Jedne večeri, organizovano je tradicionalno okupljanje na trgu. Ljudi su posmatrali veliki plamen zapaljenog sena, jeli, pili, zabavili se I razmenjivali razne dogodovštine. To im je praktično bio jedini dan kad ne rade I imaju vremena da uhvate po koji sočan trač. Dok sam sedela blizu vatre, čula sam dva čoveka kako se domunđavaju o nečemu što mi je odvuklo pažnju."

Arur ju je prekinuo.

"A poenta je?" Nestrpljivo ju je ubrzavao.

"Iz njihovog razgovora začula sam podatak o tome kako je poslednja osoba sa plavom krvi na ovom svetu, možda više od legende. Kad sam se vratila kući, nastavila sam dosta da radim na tom podatku I istraživala sam sve što sam mogla o njoj. Tad još nisam znala šta da mislim. Iz više od jednog resursa, otkrila sam podatak o  moći koju ona nosi I skoro besmrtnosti." Zastala je.

"Šta misliš, zašto vladare plave krvi nikad u istorijskim bitkama skoro niko nije mogao jednostavno da pogubi?"

Pošto nije imao pametnu ideju, Artur ju je samo upitno pogledao.