Plava krv

Do prvog sah - mata.

"Idem ja." Viknem sa podnozja stepenista brzo koracajuci ka busu. Vec kasnim.

"Okej, vidimo se na veceri?" Cujem umiljati glas tetke koji dopire iz kuhinje.

"Ne, pokupicu nesto pre probe." Inace, da, bavim se modernim plesom.

"U redu. Cuvaj se."

Istrcavam iz kuce I za 30 minuta iritantne voznje pored nekog pospanog alkoholicara, vec sam u skoli.

Guram teska vrata I uputim se pravo ka ucionici gde obicno imamo predmet zvan "nauka".

Kasnim vec 15 minuta. Podignem ruku ka kvaci ali se uz uzdah od iste odaljim.

Tako mi se ne ide na ovaj dosadan cas, a I koga briga? Kao da ce primetiti da me nema.

Spustila sam torbu na klupu na koju sam se zavalila par sekundi kasnije.

Naslonila sam glavu na zid iza I uzdahnula.

"Cini mi se da ti "nauka" nije omiljeni predmet?" U trenutku cujem duboki muski glas uz tapkanje koraka koji postaju sve glasniji.

"Ocigledno nije, I da, ne mozes da sednes, Henri."  Gurnula sam torbu kako bi zauzela vecinski deo klupe ne ostavljajuci mu prostora da sedne.

"Nisi bila takva pre nedelju dana na  onoj zurci." Poceo je da gundja naslonivsi se na zid dok me je posmatrao tim krupnim, zelenim ocima.

Uzdahnula sam I podigla obrvu streljajuci ga nezainteresovanim pogledom.

"Nakon 7 casa tekile, puno votke, malo vina I uzasne veceri, prilicno sam sigurna da nisam bila svesna svojih reci."

Potrazila sam iskru drskosti u njegovim pokretima ili ocima, ali nije je bilo.

Ponasao se kao ono vece, fino I prijateljski.

"Pa, to je valjda u redu." Utesno se nasmesio.

"Sve osim dela u kom se ujutru budim u svom krevetu donesena u rukama neznanca."

"Neznanca? Retke su osobe koje tek upoznas, a vec Im mozes verovati." Mudracki je dodao, kao nesto ceprkajuci po torbi.

"Ne verujem mu. Ni reci. Ni pokreta. Ni pogleda. " Bez razmisljanja sam dodala.

"Pa, I to je valjda okej. Svidja mi se tvoja predostroznost." Pokazao je ocima ka mojoj torbi na klupi. Ipak sam je pomerila. Seo je pored. Naslonio je glavu na zid bas kad sam je ja sklonila. Nisam ga gledala u oci ali znam da se u njima ne menja puno iskri trenutno. Svidja mi se sto me vise ne odmerava I sto mozemo normalno razgovarati.

"Samo...ne bi te puno neznanaca vratilo u tvoj krevet. Ko god da je, nije zao I nema podle namere." Dodao je kasnije.

Pocela sam da razmisljam o njegovim recima, ali sam se na kraju nasmejala I sa rukama naslonjenim na klupu pored mojih butina, okrenula ka njemu.

"Sve si to zakljucio samo iz jednog postupka?" Vise sam bila saljiva nego stvarno znatizeljna.

"Prilicno sam vest u tome. Zivot me je naterao da budem." Pomalo setno je dodao.

"Da pogodim, zivis u velikoj trospratnoj vili sa mermernim stepenicama I namestajem posutim znlatom, roditelji su ti prebogati burzuji I imas batlera koji ti svako jutro otvara vrata limuzine. Dakle, zivot te je naterao na teske muke I dileme. Koje carape obuci danas crne ili bele?" Puhnula sam donekle podrugljivo. Mislim, svi u skoli znaju da ima gomilu novca ali mene taj podatak I nije bas ocaravao kao ostale.

"Pogodila si. Sve osim dela o roditeljima. Razveli su se kada sam imao 10 godina I od tada zivim sa ocem kog skoro ne vidjam uopste. Da,  ostavlja mi novac svakog dana ali se njegova figura nije stvorila u kuci mesecima I godinama od kako je mama otisla. A I ne idem limuzinom do skole. Preferiram obicna kola." Rekao je brzo kao neku mantru I dramaticno zavrsio.