Moja iluzija

3.deo

3.deo
Obrisala sam suze i izašla iz kupatila. Pogledala sam oko sebe i shvatila da nikoga nema. Još mi fali i da kasnim na čas. Trčala sam ka kabinetu matematike i zastala kada sam se našla ispred vrata. Pokucala sam i čula jedno kratko ,,napred,,. Otvorila sam vrata i ugledala sve znatiželjne poglede.
N:/Adams, zašto kasniš?/
Ja:/Imala sam neke probleme./
N:/Onda meni neće biti problem da ti upišem neopravdani./
Ja:/Slobodno./
Skroz opušteno sam rekla iako znam šta će biti ako moj otac sazna.
N:/Sedi nam mesto, i ne ometaj čas./
Ja:/Sa zadovoljstvom./
Uputila sam joj jedan od mojih kiselih osmeha. Sela sam na svoje mesto i svoj pogled odmah usmerila ka prozoru. Nisam nameravala da pratim čas. Pronašla sam mir u 5. klupi do prozora. Bila sam fascinirana lepotom prirode, najradije bih sada bila napolju. Po glavi mi se motalo 1000 pitanja. Ali ipak mom razmišljanju je došao kraj kada je nastavnica povikala moje ime.
N/:Valeri!/
Ispustila sam izdah i iznervirano odgovorila./
Ja:/Molim?
N:/Još si kasnila i sada ne pratiš moj čas. Usredsredi se na tablu./
Prevrnula sam očima i kao krenula da pišem nešto u svesci. Stvarno sam volela matematiku u osnovnoj. Išla sam na razna takmičenja. Ali kada se nadjem na času ove nastavnice, ubija mi svaku srećnu misao.