Moja iluzija

21.deo

21.deo
Krenula je da priča, o nekom dosadno predavanju, ali je ja nisam slušala. Sve vreme su mi misli lutale, i posmatrala sam ostale u učionici. Svako od njih ima neku svoju priču. Nešto po čemu su posebni, i prepoznatljivi. Ali ipak kriju to nešto o sebi, i svako ima tajnu koju niko nije nikada saznao. Po čemu sam ja posebna, koja je moja priča? Lutala sam pogledom od jednog ka drugom učeniku, dok nisam došla do njega. Moje oci su se susrele sa njegovim plavim, prodirnim pogledom. Njegova duša naizgled je jako crna. Ali ipak verujem da se iza toga krije neka prica, koja opravdava njegovo ponašanje. Shvativši da buljim pravo u njega, spustim glavu ka svojoj svesci na klupi.
Jac:/Buljis a? Šta je to toliko zanimljivo na meni. Znam ja da sma lep. /
Ja:/Ne laskaj sebi. Samo sam se zamislila. /
Jac:/Kako god/
Ja:/Nego, zašto se tako ponašaš? /
Jac:/Šta? Prvo me nerviraš, a sada još guras nos u nešto što ne trebaš. Bolje me se kloni. /
Ja:/Ne verujem ja da si ti toliko strašan koliko si sam umislio. /
Jac:/Pazi malo kako pricas/
Ja:/Ili sta? /
Iznenađeno me je pogledao. Valjda misli odakle mi toliko hrabrosti. Pokazaću mu da se ne plašim.
Ja:/Šta je, maca pojela jezik? /
Jac:/Već sam ti rekao, prekini da žaba das nos tamo gde ne treba. /
Tada se oglazilo školsko zvono. Znate kako kažu, zvonko spasić. Pa sada me je prekinulo u najgorem mogućem trenutku. Podigla sam pogled ka njegovom mestu, ali se nije nalazio tu. Zbunjeno se okrenem, i ugledam kako izlazi kroz vrata. Zašto je on toliko misteriozan? Saznacu ja jednom njegovu priču, samo neka čeka. Ustala sam polako, i izašla napolje. Nisam čekala Meghan i Emmu, zato što sada imam drugačije planove. Istrcala sam napolje, i ugledala ga u nekoj grupici. Islis su ka Jamesu. Čekaj, sta? Oni se poznaju. Brzo sam krenula da idem ka njima, jer mi upravo sada trebaju neki odgovori.
Ja:/James? /
Okrenuo se ka meni, a zajedno sa njim i ostali. Jackson me je prostreljao pogledom, ali nisam marila uopšte. Samo sam želela da znam.