Moja iluzija

6. Deo

6.deo
Ključ od kuće koji je prethodno bio u bravi uzimam i izlazim napolje. Sa sve koferom zaputim se ka autobuskom stajalištu. Planiram da se nikada više ne vratim ovde. Možda nekad kad odrastem. Ali za sada ništa ne znam zasigurno. Prilazim šalteru i obraćam se ženi koja radi tamo.
Ja:/Karta za najdalji put./
Uputila mi je zbunjen pogled. Ali je onda uzela neki papirić i dali mi. Verovatno misli da sam luda. Ali ja se nisam obazirala na to i sela sam na obližnju klupicu.
Ja:/Huh, valjda je to to./
Ulazim u autobus i sednem na prvo slobodno mesto koje vidim. Uzela sam slušalice i stavila u uši. Pojačala sam muziku do kraja. Gledala sam ka prozoru dok se muška silueta nije pojavila ispred mene.
Xx:/Da li je to mesto zauzeto?/
Isprva mi je bilo čudno, jer niko ne bi želeo da sedi sa mnom. Okrenula sam se iza sebe da vidim da li nisam nešto previdela i da li stvarno mene pita.
Ja:/Amm... Naravno, kako želiš./
Seo je pored mene i zagledao se u jednu tačku. Vratila sam slušalice u uši i nastavila da učivam u opijajućoj melodiji. Uživala sam u tužnim pesmama i one su me ispunjavale. Neko mi je odjednom uzeo slušalicu iz uha. Okrenula sam se ka tom nepoznatom dečku.
Xx:/Zašto slušaš tako depresivnu muziku?/
Zagledala sam se u njega i promatrala ga. Otkud mo toliko smelosti da mi postavlja takva pitanja. Ponaša se prema meni kao da se poznajemo ceo život.
Ja:/Možeš da mi vratiš slušalicu?/
Začudjeno sam ga upitala i on je klimnuo glavom. Vratio mi je slušalicu i pogledao me pravo u oči.
Xx:/Usput, ja sam Marcus./
Ja:/Dobro..../
Prevrnula sam očima i vratila se na svoju muziku. Ali on me je opet prekinuo.
M:/Nećeš mi reći kako se zoveš?/
Ja:/Ne shvatam zašto te toliko zanima./
M:/Ma nema veze, ionako ću sam kasnije saznati./
Nisam znala šta je pod tim mislio, ali nisam mogla više sa njim da se prepirem.