Moja iluzija

24.deo

24.deo
Obula sam crne Nike patike, i stavila kapuljacu na glavu, jer očigledno pada kiša. Brzo sam izašla, i krenula da se šetam ka parku koji se nalazio blizu skole. Išla sam polako, i razgledala grad. Odkad sam došla ovde, nisam se čestito prošetala, kako bih razgledala grad, i videla sve njegove zanimljivosti. Svuda oko mene su se nalazile zgrade, ali ipak i priroda, koja je davala velikog značaja sveukupno uređenju grada. Slušala sam cvrkut ptica, a napolju nije bilo toliko automobila, jer je bila subota, a sada je jako rano. Napokon sam stigla do parka, koji je bio mokar, ali idalje prelepo uređen. Došla sam do prve klupice, i sela. Posmatrala sam kapljice kiše koje su polako padale. Ne znam zašto, ali jako volim kišu. Odkad je moja majka umrla, svaki dan bih odlazila na njen grob, a kiša bi polako padala. Nekako se to vreme štapa sa mojom dušom, koja ne pušta nikoga da joj se približi. Ne verujem ljudima. Možda mi je to jedina mana,ali smatram da ako nemaš koga da izgubiš, nećeš patiti toliko. Gledala sam zamišljeno u fontanu koja je stajala na sredini parka, kada mi je pogled skrenulo vrlo poznato lice. Prošao je pored mene, a nije me ni pogledao. Ustala sam, i krenula za njim. Prišla sam mu, i obratila se.
Ja:/Jacksone/
Okrenuo ne glavu, i prevrnuo očima. Kuda se to zaputio. Iako me nije primecivao, ja sam idalje bila uporna u tome da ga pratim. Išla sam iza njega, i pratila svaki njegov korak. Tada se ljutito okrenuo.
Jac:/Da li si ti normalna? Zašto me pratiš? /
Ja:/Dosadno mi je. A nerviranje tebe mi zvuci primamljivo. /
Na ovo sam videla kako se kut njegove usne iskrivio u jedan smešak. Na to sam se i ja nasmejala, ali se ubrzo okrenuo. Zašto ne želi ljudima da pruži šansu? Ovakva sam i ja bila pre, ali ipak treba pustiti neke ljude u svoj život. Ne možete zauvek biti sami.
Ja:/Zašto si uvek sam? /
Jac:/Nisam sam/
Js:/Zašto onda sediš sam u parku? /
Jac:/Isto pitanje i za tebe. Zar ako želim da se osamim, znači da nemam prijatelje? /
Ja:/Ne.. /
Jac:/Onda me sad ostavi na miru. /
Ja:/Dobro, sa tobom se ne može normalno i razgovarati./
Okrenula sam se, i krenula nazad ka kući.