Moja iluzija

37.deo

37.deo
Ja:/Uff,uapeli smo/
Jac:/Aha/
Ja:/Aha? /
Jac:/Da, dobro. /
Ja:/Šta je tebi? /
Jac:/Nista/
Ja:/Do malo pre si bio normalan, a sada se ponašaš kao da te nije briga ni za sta. /
Jac:/Šta je to tebe briga uopšte? /
Ja:/Zato što si mi čudan. Ubija me to sto ne mogu da te procenim, i što svakog trenutka menjaš raspoloženje./
Prisao mi je jako blizu. Stavila sam ruku na njegova prsa, kako bih držala distancu između nas. Mogla sam da osetim otkucaje njegovog srca. Ubrzavali su se kao i moji. Otežano sam disala, a moje ruke su krenule da drhte. Zašto ovo radi. Zašto pokušava da me natera da ga se plašim.
Jac:/Plašiš se? /
Ja:/Prekini/
Jac:/Pitao sam te! /
Ja:/Ne! Ne plašim se! /
Prisao mi je jos bliže. Sada su nam usne delili milimetri,a njegov dah se nalazio na mojim usnama. Stajala sam kao kip, gledajući u pod. Nisam smela da podignem glavu, jer sam se plašila naše blizine. Ali je on spretno stavio ruku na moju bradu, i podigao mi pogled pravo na njegove oči. U njima su se me salji bes i tuga. Gledali smo se još malo, dok nisam rešila da prekinem ovo neprijatno ćutanje.
Ja:/Možeš malo da se pomeris? /
Jac:/Što, smetam ti? /
Ja:/Da/
Jac:/Nijedna mi nikada nije rekla nešto tako/
Ja:/E pa ja nisam sve one. Ja imam dostojanstvo i ponos. Nemam nameru da ti poslužim kao igračka koju ces tako olako da iskoristiš./
Jac:/Zašto imaš tako grozno mišljenje o meni/
Ja:/Mozda zato sto ne pokušavaš da me uveris u suprotno. Uporno me zbunjujes, i ni sama ne znam sta da mislim o tebi. /
Odaljio se od mene. Ta neprijatna blizina je nestala. Moje srce je opet počelo normalno da kuća, a sa njim i moje disanje. Vratila sam se u normalu.
Ja:/Ja sada moram da idem.. /
Jac:/Zašto? /
Ja:/Moram, već je prošlo dosta vremena. /
Jac:/Hajde, onda cu te ja odvesti. /
Izašli smo iz njegovog stana, i otišli do kola koja su stajala na parkingu. Nismo pričali. Nekada i ćutanje može biti dovoljno, kada vam je lepo sa tom osobom. Jer pogled znaci više od reči, a reči su nekada suvišne.