Moja iluzija

29.deo

29.deo
Otvorila sam vrata kabine, i potrcala mu u zagrljaj. Ovo mi je toliko bilo potrebno. Nečiji topao zagrljaj, rame za plakanje. Plakala sam iz sveg glasa. Suze su same navirale. A on mi je uzvratio zagrljaj, i stegao me najviše što može. Odvojila sam se od njega, i obrisala suze. Pogledala ga u oči, i videla kapljica koja mu se sliva niz obraz. Da li on to plače?
Ja:/Jacksone../
Obrisao je brzo suzu sa obraza, i nasmejao se. Zašto tako često skriva emocije. Sada sam sigurna da ih ima.
Ja:/Izvini sa ovo. Podnele su me emocije, samo.. Zaboravi. /
Izašla sam iz toaleta, i vratila se nazad na čas. Nisam želela da ga pitam zašto je zaplakao. Ipak je to njegova privatnost, i ako bude želeo, recice mi. Sela sam na svoje mesto, i nastavila sa dosadnim predavanjima. Ono što sam primetila, jeste da se Jackson nije pojavio na času. Kada je zvonika, rešila sam da ga potražim. Ipak je on meni pomogao. Istrcala sam napolje, i naletela na Jamesa.
J:/Oho, gde si ti posla. /
Ja:/Da nadjem Emmu i Meghan/
Morala sam brzo da smislim neki izgovor, jer znam da mu se ne bi svidelo da tražim Jacksona.
J:/Onda si pogresila smer, one su tamo. /
Okrenuo me je, i pokazao na njih. Nabavila sam lažni osmeh, i zahvalila mu se.
Ja:/Hvala/
Otišla sam onda kod njih, da ne bi posumnjao nešto. Ionako Jacksona nema nigde. Malo smo pričale, a zatim se vratile kući. Sutra je rodjendan nekoj Emminoj i Meghaninoj drugarici, pa idemo tamo. Pošto sam bila jako umorna, brzo sam se presvukla i okupala, a zatim legla u mekani krevet i ususkala se u mekani pokrivač. Oci su mi se same od sebe sklopile, i ubrzo sam utonula u dubok san.