25.deo

224 13 0
                                    

25.deo
Nastavila sam da hodam dalje od njega, ali sam jedva izdržala da se ne okrenem, i pogledam da li me prati. Ipak sam nastavila da hodam ka svojoj kući. Polako sam koracala, i razmišljala na putu do vile. Razgledala sam okolo, kada mi je za oko zapala grupica momaka, koja je išla ka meni. Uplašila sam se, i pogledala unaokolo, ali nigde nije bilo nikoga. Nisam stajala, iz razloga d ame nebi primetili, ali kada sam krenula da predajem ulicu, začula sam kako me neko doziva.
Xxx:/Vidi malu kako ide sama. /
Xxx2:/Hoćeš da se deuzis malo sa nama/
Odmerio me je celu, na šta sam ja samo drsko odgovorila.
Ja:/Gledajte svoja posla!/
Xxx3:/Vidi što je opasna/
Krenuo je da mi se približava, a ja sam koracala brzo unazad, ne gledajući na put iza sebe. Izletela sam na ulicu, i podigla pogled na jaka svetla, koja su se velikom brzinom približavala meni. Sirena se čula, a ja sam se osećala kao da je vreme stalo. Bila sam spremna da se oprostim sa životom, kada je neko skočio, i odgurnuo mene na drugu stranu puta. Pala sam na pod, i digla pogled na osobu koja me je spasila. Ležao je na podu, dok mu je krv curila niz glavu. Brzo sam ustala i potrcala ka njemu. Nije imao velikih povreda, ali ipak se bacio kako bi me spasio. Suze su mi navirale niz obraze, brzinom svetlosti.
Ja:/Jacksone! Jesi li dobro? /
Rekla sam to uplakano, na šta se on samo nasmejao, i polako ustao. Kako moze da se smeje u ovakvom trenutku?!
Jac:/Vidi, vidi. Ko se to brine za mene. /
On stvarno mora svakodnevno da me nervira. Da nije povređen, sad bih mu lupila takvu šamarcinu.
Ja:/Ne glupiraj se, nego zovem hitnu. /
Uzeo mi je telefon iz ruke, i opet se nasmešio.
Jac:/Dobro sam kad ti kažem. Nije mi nista, uostalom, nije me toliko ni zakačio. /
Ja:/Ne, nego ti samo curi krv. Ajde kreni za mnom. /
Jac:/Ne razumem/
Ja:/Pa nećeš samo tako otići. Moraš da dezinfikujes to/
Jac:/Jesi li ti normalna? /
Ja:/Pa imam kod sebe pribor za prvu pomoć. /
Jac:/Šta će ti pribor za prvu pomoć zaboga. Pa nisi krenula motorom. /
Ja:/Vidiš da je uvek potrebna. /
Krene glasno da se smeje. Možda misli da sam luda, ali uvek sam opremljena, i nosim sve sa sobom. Nikad ne znate u kakvu situaciju možete doći. Otišli smo do prve slobodne klupe, kako bih mu ocistila onu ranu.

Moja iluzijaWhere stories live. Discover now