Moja iluzija

66.deo

66.deo
|Jutro|
Polako sam ustala, na zvuk alarma, koji je neprestano zvonio, i brujao mi u ušima. Tresnula sam telefon, i iskljucila alarm, pa još malo sklopila oči, a ono što nisam znala, jeste da ću upasti opet u dubok san.
|15 minuta kasnije|
Polako osetim da me neko drma. Otvorim umorno oči, i ugledam Meghan kako me zbunjeno gleda.
M:/Alo. Hoćeš li ti ići u skolu?/
Ja:/Koliko je sati? /
Brzo sam je upitala, jer se sećam da sma već bila ustala na vreme. Nemiguce da dam opet zaspala.
M:/Trebalo je sad da krenemo/
Ja:/Da krenemo?! /
M:/Da, hajde požuriii! /
Brzo sam skočila iz kreveta i otišla do ormara po odeću. Uzela sam prvu majicu i farmerke koje su mi zapale za ruku, i krenula da se oblacim u sobi, jer nisam imala vremena da se presvlacim u kupatilu. Ali onda smo. Zscule otvaranje vrata, i to je bio James.
Ja:/Alo! /
J:/Jao, izvini. Nisam znao da se presvlacis./
M:/Šta je bilo? /
Upitala ga je, dok je on bio okrenut ka vratima. Do tad sam se ja brzo obukla.
Ja:/Gotova sam, možeš da se okreneš./
Okrenuo se, i pogledao nas.
J:/Treba da krenemo. Gde ste vi do sad? /
Ja:/Malo sam se uspavala. /
J:/Malo? /
Ja:/Dobro, malo više. Hajde da požurimo, trebali smo već nastavnici da predamo potpisane prijave za ekskurziju. /
M:/Jao da, hajde izlazite više. /
Brzo smo izašli napolje, i otišli do škole. Predali smo prijave nastavnici, i zatim otišli na časove. Bilo je jako dosadno, i brzo se završila nastava, pa smo se ubrzo vratili kući, i tada sam krenula da pakujem kofer, jer za dva dana idemo na ekskurziju.

Izvinite sto je deo bio kratak, i što nije bilo delova ovih dana. Imala sam dosta obaveza, i nadam se da mi ne zamerate, možda će večeras izaći još jedan deo, a ako ne, onda sutra. Do tada, ovaj neka dodje do 20 vote i 20 opsirnih komentara, pa ide sledeći.