WIP

Chapter seven : LOCKED IN TIME ( Part 2)

“Pitanje?“ Kao papagaj sam svako malo ponavljala njene reči. Nisam si mogla pomoći. Gladna istine, gutala sam svaku Sierrinu reč.
“Svako od nas u celom svom životu ima pravo da postavi samo jedno pitanje ogledalu istine i tvoja majka ga je iskoristila da sazna da li je trudna.“
“Kako je brzo poverovala tom ogledalu istine? Zar stvarno uvek kaže istinu? Šta da nije bila?“ glupavo je upitam, znajući da je očito bila.
Pa ja sam dokaz tome.
Nestrpljenje joj se već videlo u očima zbog mojih neprestalnih pitanja. “Ma kakva su to pitanja? Verovatno je osetila, odakle znam, ja nisam bila tamo. Zar jutarnje mučnine nisu dovoljan dokaz za to, uostalom, pogledaj se. Ti si živi dokaz da je bila.“ Rukama je u pozorišnom stilu pokazala na mene i rekla: “Da nastavim i moliću te bez prekidanja.“
Klimnula sam poslušno glavom i utišala se kao lovac kada čeka svoj plen. Moj plen je istina.
“Kada je ogledalo potvrdilo njenu trudnoću, ona je brzo pokupila svoje stvari i uputila se u Silviju tvome ocu. Nikome nije rekla, čak niti vlastitoj sestri, mojoj majci. Između njih dve je bila samo godinu dana razlike i bile su dosta bliske, pa je moja majka bila u čudu kako joj se nije poverila. Samim tim činom je osramotila celu porodicu ostavivši čoveka za kojeg se trebala udati noć pre venčanja. Bila je to prevelika sramota.“
“Rekla si da je to bila Jamesova porodica. Za koga se trebala moja majka venčati? Nije valjda za Jamesovog oca?“ Naježila sam se na samu tu pomisao.
“Ne, ne za Jamesovog oca, već za njegovog starijeg brata.“
Klimnula sam u olakšanju. To bi bilo malo previše uvrnuto. “I šta je bilo dalje?“ upitam je sva nestrpljiva da čujem o požaru.
“Tvoja majka je bila nestala, ali u početku niko nije znao gde je otišla. Samo su znali da je prekršila dogovor. Baka je pretpostavljala, ali nikome ništa nije rekla. Prošlo je oko dve nedelje od tog sramotnog događaja i većina porodice je već bila otišla. Svi su se vratili svojim obavezama, tako i naši baka i deda. Tvoj deda je bio profesor u našoj školi i predavao je magičnu istoriju. Baka je bila naravno direktorka u ono vreme, kao i tvoja majka sada.“ Sierra je napravila malenu pauzu da naglasi dramatičnost priče. Bila je neobuzdana i vragolasta i jako mi se svidela. Osim rečima, koje je izgovarala, priču je pričala i licem i rukama naglašavajući svaki važni momenat.
“Tog groznog dana, tvoja baka se iz škole uputila ranije u porodičnu kuću proveriti kako su njeni roditelji, naši prabaka i pradeda. Bili su dosta uzrujani i osramoćeni postupkom njihove unuke. Ali baka se najpre zaputila u poštu poslati potajno pismo za Silviju. Vest o velikom požaru je zatekao baku u autu. Čula je preko vesti na radiju da u njenoj ulici besni požar. Odmah se uputila kući, ali je bilo kasno. Ni vatrogasci nisu mogli pomoći njenim roditeljima.“
Sva sam se naježila od užasa. Jeza mi se penjala niz kičmu, a oči su mi otežale od neprolivenih suza koje su pretile poteći. “A moj deda?“ upitala sam je, znajući da je baka pomenula da je i on umro otprilike tada.
“I on je čuo preko vesti na radiju o požaru i prepavši se za svoju suprugu, jer je mislio da je ona otišla pravo kući, napustio je čas i autom bezglavo pojurio u porodičnu kuću. Misleći najgore, vozio je brže nego što je trebalo. To je bilo kobno za okuku pre ulice u kojoj je bila kuća. Zabio se u betonski zid 120 na sat i bio na mestu mrtav.“
“Gde je ta kuća?“ upitala sam sva uznemirena. Nije valjda ova ovde u kojoj smo sada? Mogli su je obnoviti, ali sam se ipak opet tresla od jeze.
“U Brooklynu. Baka ne voli ići tamo. Ode samo ponekad u školu.“
“A jesu li dokazali da je to bila Jemesova porodica?“ Nešto mi tu nije štimalo.
“Nisu. U izveštaju je pisalo da su krive električne instalacije. Ali baka je uverena u njihovu krivicu. Smatra da su se osvetili zbog sramoćenja koje su doživeli zbog prekršenog dogovora.“
“Ali oni možda i nisu krivi“, izjavila sam puna nade.
“Baka je uverena u njihovu krivicu.“
“A šta se dalje desilo s majkom, nakon svega toga?“
“Kralj Michael je istog momenta zaprosio tvoju majku i oni su se venčali. Niko nije bio za njihov brak kada su saznali gde je zapravo tvoja majka pobegla. Ali u početku to nije bilo ni bitno toliko, njihova ljubav je bila ogromna. Sve dok jednoga dana nisu došle starešine i neterale je da se vrati ovde.“
“Ali, zašto nije mene povela?“
“Coco, mi nismo ni znali za tebe do pre godinu dana, tvoja majka je želela da te zaštiti od ovog sveta i zato te ostavila sa ocem u zamku. Samo je baka znala istinu, jedino te ona videla jednom kada si bila beba. Nama su rekle da te je izgubila na porođaju.“
“Mislim da ću da imam noćne more do kraja života“, rekla sam ogorčena i potresena svime ovime.
“To nije sve, još uvek ne znamo zašto ti imaš žuti prsten na ruci. Mi svi dobijamo plavu boju.“
“Kako bih ja mogla to da znam?“ začuđeno je upitam.
“Osećam miris kolačića, nastavit ćemo posle...“ zagonetno je rekla, pa mi se iskreno nasmešila. Blago me je dodirnula po kolenu i otišla u kuhinju ostavivši me samu s mojim mislima.
U glavi sam vrtela sve Sierrine reči i imala sam osećaj da proživljavam sve to što se već desilo, kao da se iznova stvari iz prošlosti ponavljaju. Ali ako se istorija ponavlja sa mnom i Jamesom, koja još priča mi nije ispričana i gde se to ja i on uklapamo!?

Značilo bi mi ako biste tag nekoga kome bi se svidela moja priča, hvala na čitanju ❤️