WIP

Chapter twelve : BROTHER ( part 1)

Jutarnji zraci su se lagano prolavlačili kroz staklene prozore, razlivajući svoju toplotu po mome licu. Osećala sam svu magiju izlaska sunca i ušuškavala se kao mačka pod pokrivač. Jesen je, ali je jutro bilo neverovatno toplo. Kao da je proleće. Nakon što sam se pola sata okretala po krevetu, napokon sam ustala i pronašla moje udobne papuče koje su bile specijalno napravljene za mene dok sam još bila u kraljevstvu. Njih nigde ne zaboravljam. Zagrnula sam se bademantilom i frustrirano uzdahnula, setivši se da je danas veliki sastanak. Kroz glavu mi je prolazio James, pa moj ʺbudući-nesuđeniʺ, onda baka… pa sam se zapitala da li će možda i koja od mojih cimerki doći, ali sam se setila da su rekle da one nisu naslednice.

Na brzinu sam se umila i oprala zube. Trebam Sierru, definitivno.

Pokucala sam na Sierrina vrata, ali nakon što niko nije odgovorio, provukla sam glavu i bacila pogled na unutrašnjost sobe. Nikoga nije bilo unutra. Mislela sam da je Sierra neko ko bi spavao čak i da se treći svetski rat događa, ali izgleda da sam pogrešila i verovatno je dole s ostalima. Osetila sam miris svežih palačinki i uputila sam se ka kuhinji. Bila sam u pravu, a Pearl je tako vešto okretala palačinke da sam jednostavno već osećala njihov ukus u ustima.

Kuhinja je bila dizajnirana vrlo profesionalno. Tek sada sam primetila koliko je divna, jer kada sam juče rano ujutro bila ovde, bila sam toliko umorna i zbunjena da nisam ništa primećivala. Čak i da mi je bilo pred nosom, moje misli su bile sasvim drugde. Dugačak belo, poliran šank sa visokim stolicama je odvajao radni deo od blagovaone. Radni dio je bio prekriven mermernom pločom u sivim tonovima, a ormarići ispod i iznad, izrađeni u modernim rezovima, su bili strateški raspoređeni u beloj, sivoj i svetloplavoj boji. Blagovaonički sto je bio od punog, sjajnog drveta, rekla bih hrasta. Nije da sam stručnjak, ja sam samo stručnjak za lepe automobile, ali u dvorcu smo imali skoro sav nameštaj od punog hrasta, tako da me je ovaj sto mnogo podsećao na onaj u Silviji.

Baka je sedela na samom kraju sa sivkastim naočarama i najnovijim izdanjem novina. Prvo me je dobro odmerila pogledom i već sam videla neodobravanje. Još sam bila u pidžami, ogrnuta bademantilom.

„Dobro jutro Coco, nadam se da si lepo spavala“, rekla je i nabrala nos prema meni.

U glavi mi je prošla ona senka koju sam videla po izlazu iz biblioteke i sada sam bila gotovo sigurna da baka sve zna. Ko zna kakve nam je kazne pripremila. Pokušavala sam da budem što je moguće smirenija, a moja unutrašnja princeza je počela meditirati, potpuno smirena.

„Dobro jutro i tebi bako. Krevet je bio preudoban, ne sećam se da sam skoro lepše spavala“, rekla sam i skoro se zagrcnula u odgovoru. Spustila je naočare do pola nosa i gledala me prodorno, kao da ima rendgenski vid. Već sam zamišljala u glavi kako mi pretražuje svaku kosku.

„Drago mi je da čujem da moja unuka uživa u svojoj porodičnoj kući“, rekla je vrlo pronicljivo i dodala: „Vidim da ti prija i ova strana kontinenta, već si pod uticajem modnih trendova… lepa boja kose.“

„Hvala“, nesigurno sam odgovorila i u toj njenoj rečenici nisam znala da li me kritikuje ili mi je dala kompliment.

Pearl je s vremena na vreme zastajala sa pravljenjem palačinki kako bi oslušnula šta se događa. Tenzija razgovora se osećala u vazduhu, a ja nisam mogla da se zaustavim i morala sam da pitam šta se dešava sa Sierrom. Da li je možda baka od nje krenula što se tiče kazne koja nam zasigurno sledi.

Progutala sam knedlu koja mi je zastala u grlu i upitala: „Bako, da li možda znaš gde je Sierra?“

„Njena majka je danas došla u porodičnu kuću, pa su rano jutros otišle u šetnju.“

„Sierrina majka? Zašto je ona ovde?“ upitala sam blesavo i setila se sastanka. Ponekad mi je jezik bio brži od pameti. Izgleda da volim puno pitati.

„Verovatno znaš za sastanak, ne verujem da je Sierra uspela da ti to prećuti.“

„Znam nešto...“ izmrmljala sam i pravila se blesava.

„Pa, Sierrina majka je došla ovde kako bi prisustvovala sastanku. Želela je da iznese neke ideje i to je glavni razlog njenog dolaženja.“

Nešto mi je tu bilo sumljivo. Po Sierrinim rečima, obično samo starešine prisustvuju, a ove godine će igrom slučaja i naslednici. Ali i dalje ne razumem potrebu da i ona bude na sastanku. Možda i moja majka dolazi, ko zna. Bila sam jako zbunjena, ali sam baki samo klimnula glavom u znak potvrde.

„Sada uživaj u doručku, ja imam neke stvari da obavim i nakon toga moramo popričati o nečemu. Trudi se da se pridržavaš pravila i ako ti nešto zatreba pitaj Pearl. Obavezno obuci haljinu na sastanak, to…“ rekla je gotovo s gađenjem prema mom bademantilu i pidžami, „je neprihvatljivo. Molim te“, dodala je preko volje.

„U redu“, rekla sam, a moja unutrašnja princeza je kolutala očima neverovatnom brzinom. Mogla bi u Guinnessovu knjigu rekorda.

Nakon toga, baka je samo izašla iz kuhinje, pomalo užurbano ako mene pitate. Kao da je žurila kako bi nešto sakrila. Moj stomak nije mogao ovako prazan više ni o čemu da razmišlja, tako da sam se ubrzo bacila na palačinke. Pearl bi me sa vremena na vreme pogledala kao da je želela nešto da mi kaže, ali nikako nije uspela da izbaci reči iz sebe.

„Pearl?“ pozvala sam je.

„Da Coco, da li ti treba nešto?“ upitala je malo previše zainteresirano.

„Meni ne treba apsolutno ništa, ali mislim da tebi treba nešto, jer uporno pokušavaš nešto da mi kažeš, ali nikako ne uspevaš.“

„Da li znaš nekoga po imenu Emerik?“ izbacila je iz sebe jedva dočekavši.

Na trenutak sam razmislila, ali sam se veoma ubrzo potom setila. „Baštovan Emerik? I otac mu je baštovan u Silviji. Gospodin Saton, William Saton.“ Emerik mi je bio jedna od najdražih osoba u dvorcu. Naučio me toliko puno o automobilima.

Pearl se blago osmehnula. „Da, pa, on je moj brat.“

Značilo bi mi ako biste tag nekoga kome bi se svidela moja priča, hvala na čitanju ❤️