WIP

Chapter seventeen : MISSING IN ACTION

Nakon što smo saznali da će se našem putovanju još neko pridružiti, bilo je nemoguće izbeći napetost koja je bila u vazduhu. I ko je on da nam govori da se pripremimo za sletanje!? Išao mi je na živce sa svojom samodopadnom facom. Krajničkom oka sam ga ulovila da priča s nekim na telefonu, znala sam da je baka u pitanju. U proteklih 15 minuta zvala ga je bezbroj puta, ali je razgovor sada izgleda postao ozbiljan, pa je Georg odlučio da ode na suprotan kraj aviona. James i ja bismo razmenjivali tu i tamo koji pogled, pokušavali smo da budemo staloženi kako Georg ne bi ukapirao ništa. Obaveštenje našeg pilota da sednemo na svoja mesta i da zakopčamo svoje pojaseve, došlo je kao utešna distrakcija u ionako stresnom trenutku. Ili celoj situaciji. Više nisam bila sigurna ni u šta. Nakon nekoliko minuta najavio je sletanje tako da je avion ubrzo zablistao na pisti naglo se zaustavivši. George je zatim pojurio napolje kao da je silno želeo da vidi nekoga, ovu šansu je James iskoristio zamenivši mesta i sedajući pored mene.

„James, zar ne misliš da Georgu neće biti nimalo sumljivo to što si seo pored mene?“

„Coco, briga me, već nas je poslala ko zna gde, šta još može da uradi? I kako me to pitaš? Šta smo sada službeni… kao da radimo u kancelariji.“ James je zakolutao očima.

Uputila sam mu sudbonosni pogled koji je govorio da ona može svašta da uradi. Nadam se da sam mu snagom pogleda u njegov samouvereni um uspela da ubacim činjenicu da baka poseduje treće oko. Moja unutrašnja princeza je pokušala da zamisli treće oko na bakinom čelu, pa je prasnula u smeh. Meni nije bilo smešno.

„Nemoj tako da me gledaš, osećam se kao da sam na nekoj vrsti ispitivanja“, nastavio je James.

Očito mu je moj izraz lica izazivao nelagodu. Mogla sam se zamisliti kako sam izgledala. Iskreno, moja pobuna protiv bake i njezinih pravila mi daje vetar u leđa, ali se ipak pomalo plašim.

„James, pre svega, moja baka nije tip osobe koji bi nam dopustio da krenemo zajedno, osim ako nije baš situacija ozbiljna.“

Ili je očito naterana na to. Nisam mu to rekla.

„Coco, mi smo pre svega partneri, ovakve stvari ce posle druge godine postati sasvim normalna pojava i tvoja baka neće moći uvek da se meša u to. Starešina se pobrinuo za to. Uostalom, rekao sam ti kada smo se upoznali da bi voleo da budemo partneri u magiji. I pogledaj nas sada.“

„Nadam se da si u pravu“, rekla sam nesigurno.

„Ja sam uvek u pravu, ali mene zanima šta ćemo s časopisom?“

Moja unutrašnja princeza ja umirala od znatiželje da sazna ko nam se pridružuje putovanju, toliko je umirala da nije ni mogla da razmišlja o nekom tamo časopisu.

„James, verovatno im je dosadila stara korica pa su je promenili“, rekla sam mu i mislela sam to. Nije mi bilo jasno kako su uvek s istim naslovnicama ikako prodali ijedan časopis.

„Coco, zar se pre dva minuta nismo složili da tu ima nečega mnogo većeg od toga?“

„James, razumem sve, ali moramo da razmišljamo o tome ko nam se priključuje sada, koliko znamo, može biti i skriveni serijski ubica koji je ujedno i profesionalni skakač iz padobrana, tako da može da nam onesposobi avion i on pobegne.“ Nisam imala pojma od kuda je sve ovo došlo šta sam upravo izgovorila, ali je samo izletelo.

„Ne mogu da verujem da si tako brzo stigla do tako lošeg zaključka.“ Nabrao je nos i sigurno je mislio da sam poludela ili imam bujnu maštu.

„Pa, neko od nas mora da razmišlja logički jer si ti očigledno odlutao negde.“ Uputio mi je pogled, a ja sam samo uzdigla glavu znajući da me smatra ludom sada.