WIP

Chapter eleven : LOVE TRIANGLE ( part 2)

„Pearl mi je poslala poruku. Svi naslednicj će se uskoro okupiti ovde.“

„Kako to misliš?“, upitala sam zatečeno. I James će sigurno biti ovde, on je isto naslednik, a sigurno i taj moj ʺbudućiʺ za njih, za mene nesuđeni. Nisam znala šta osećam momentalno u vezi mogućeg Jamesovog dolaska iako sam u srcu mrvicu verovala da Jamesova porodica nije kriva za požar. Zapravo, jako sam se nadala da su stvarno bile krive električne instalacije. A šta se tiče mog nesuđenog, to ću nekako u hodu rešiti. Barem sam se iskreno nadala.

„Pa, naša divna baka svake godine saziva sastanak starešina, ali ove godine je pozvala i naslednike. Verovatno kako bi procenila koliko su sposobni.“

„Dan pre prvih časova?“

„Da, sutra će ovde da bude gužva. I James i njegova porodica će doći.“ Zagledala se u mene, pa prošla prstima kroz svoju plavu kosu značajno me gledajući.

„Ali kako, zar ona ne mrzi celu Jamesovu kuću?“

„Kada su sastanci u pitanju, baka je gora nego inače. Totalno je ravnodušna i samim time sastanci su pravi pakao, a ove godine tražiće od tebe da budeš odmah pored nje, dok bude vodila svoj imaginarni rat.“ Sierra je opet bila dramatična s izborom reči i to joj je tako dobro pristajalo. Bila je neverovatna.

„Ta žena je naprosto poludela. Prvo hoće da me uda, onda mi dovodi Jamesa ovde, ja je stvarno ne razumem.“ Stvarno, ali stvarno sam bila zbunjena.

„Pored svega toga, tvoja majka mi ne odgovara na pozive.“

Zastala sam i uputila joj upitni pogled. „Ja je nisam ni zvala, ali zar sam trebala? Kada bih bila u kontaktu i s njom i bakom, bilo bi malo previše za mene. Ovako je i jedna previše.“

„Coco, mislim da se dešava nešto, nešto veliko.“ Raširila je jako oči da slikovito pokaže veličinu toga nečeg velikog.

Na momenet sam zastala i razmislila. „Ja mislim da se svi odgovori nalaze na ona dva lista papira“, rekla sam ushićeno, kao da sam pronašla formulu za tajne svemira.

Sierra je ustala iz kreveta i otvorila ogromni braon orman. Njena soba bila je nekako totalno suprotno od onoga što sam mislela da jeste. Bila je tako neutralna i nije pristajala njenim dobro poznatim osobinama. Na malenom noćnom stočiću pored kreveta, stajala je ogromna staklena čaša puna vode. Pored stočića, u sobi se nalazio samo još orman i naravno krevet. Ničega drugog nije bilo.

„Zašto ti je soba tako…“ Zamahnula sam rukom pokazujući očito, dok sam tražila pravu reč.

„Bezvezna?“ nadodala je savršeni odgovor.

Nasmejala sam se od srca. „Da, bezvezna“, ponovila sam, pa opet prasnula u smeh.

„Ova soba nije moja soba. Ovde spavam samo dok boravim u ovoj kući.“

Lampica mi se upalila u glavi, a moja unutrašnja princeza je oslepela od toliko svetlosti. Logično, to sam mogla i sama zaključiti da sam bolje premotala film.

Nakon što je Sierra prekopala celi orman, napokon je izvukla dva parčeta papira koja sam iscepala iz knjige.

„Da li stvarno ima potrebe da ih toliko kriješ?“ zadirkivala sam je. Pa ni sama nije mogla odmah da ih nađe.

„Da li ti hoćeš da objašnjavaš baki zašto smo upale u njenu dragocenu biblioteku, ili šta god ta prostorija bila!?“ upitala je pomalo iznervirano, na šta sam ja samo ćutela. „Tako sam i mislela. Sada, prevela sam sve šta sam razumela sa ovih stranica i to je uglavnom nekakava vrsta priče stvarnih događanja.“

„Kakve?“ uzbuđeno sam upitala.

„Navodno, Jimmy je bio najbolji drug tvoje majke, ali je moja majka počela da gaji osećanja prema njemu nakon što su se i sami upoznali. Drugo je dosta nerazumljivo, jer je pisano starijim pismom, pa će mi ipak trebati više vremena.“

„Čekaj, Jimmy kao iz ʺJimmy and the others?“

Sierra je žustro je klimnula glavom.

„I dalje?“ požurivala sam je, dok mi je uzbuđenje saznanja ključalo u venama. Jednostavno nisam mogla da izdržim, želela sam što pre sve da saznam.

„Kako to da te na tim tvojim kraljevskim časovima apsolutno niko nije naučio strpljenju?“

Na ovu njenu izjavu samo sam preokrenula očima, na šta je i ona preokrenula očima uzvraćajući mi.

„Ne znam kako ćeš proći na sastanku, ako budeš tako upadala. Znaš da moraš da tražiš dozvolu starijeg. Ako budeš pitala dozvolu svaki put kada budeš upadala s pitanjima i potpitanjima kao sada, baka će da bude frustrirana.

Oh, glupa bakina pravila iz sedamnaestog veka, ili kojeg god. „Pa, sva sam njena pravila dosad prekršila, tako da me u stvari nije briga. Najgore šta može da kaže je da sam neodgojena. Hajde sada o stranicama, neću sada o baki.“

„Problem je šta ovde nije samo jedan jezik već više njih. Kao da je jezik svakog starešinstva ostavio svoj uticaj na ovu priču. Trebaću vremena za ostale delove“, rekla je opet nekim dramatičnim tonom.

„Ali, zar to nije priča naše porodične kuće?“

„Baka perfektno priča jezik svake kuće, verovatno je ovako htela da napravi knjigu teže čitljivom“, Sierra je zaključila.

„Moguće“ rekla sam i blago sagnula glavu.

„Samo se nadam da sutra na sastanku niko neće primetiti da fale stranice.“ Sierra je bila na momenat zamišljena, pa se pribrala i rekla: „Sada nam je vreme za spavanje, moramo biti u krevetima kako baka ništa ne bi posumljala.“

„Šta misliš da proverava?“ šokirano sam upitala.

„Ne bi se čudila, mislim da ona ima nevidljive oči posvuda“ rekla je, pa protrljala ruke kao da se naježila.

I meni su se lagano dlake podigle na rukama, ali sam se samo ustala s njenog kreveta i krenula prema vratima. „U redu, laku noć Sierra.“

„Laku noć Coco.“

Potom sam polako krenula u svoju sobu kako niko ne bi primetio, lično ulažući napor na stepeništu, da budem što tiša. Čim sam ušla u sobu, stranice koje sam potajno uzela od Sierre sam stavila na dno kofera. Na brzinu sam oprala zube i pri prvim dodirom kreveta, zaspala. 

 
Značilo bi mi ako biste tag nekoga kome bi se svidela moja priča, hvala na čitanju ❤️