WIP

Chapter nine : FULL CIRCLE ( part 2)

Nisam mogla verovati sopstvenim očima kada sam ugledala Sierru. Sedela je u crvenim sportskim kolima. I to ne bilo kojima! Predivni, crveni Chevrolet Camaro ZL1 je stajao ispred mene u svoj svojoj slavi. Taj auto je bio iz 2016. godine i bio je opremljen 6,2 litarskim V8 motorom sa čak 649 konjskih snaga. Skoro sam se onesvestila opet, ali sada od sreće, jer ću da se vozim u jednom takvom primeru. Moja unutrašnja princeza je bila već u nesvesti, od čiste euforije.

Otvorila sam vrata i sela sjajeći sva od sreće. “Nisam ovo očekivala“, rekla sam i dalje u šoku gde se nalazim. “Wow, Sierra, Chevrolet Camaro ZL1, ni manje ni više.

“Ti znaš marku? upitala je zapanjeno.

“Naravno! Znam iz koje je godine, vrstu motora i koliko konjskih snaga ima. Za samo 3,4 sekunde dobije ubrzanje do 100 km/h“, kažem joj zadovoljno.

“Pametnice! To čak ne znam ni ja. Znam samo da košta puno novca i da si ga mogu priuštiti, jer je jednostavno predivan. Kada imaš bogatu porodicu, ovo je samo jedna od mnogih privilegija.“ Nežno je milovala ukrasni krug na volanu unutar kojeg je pisalo srebrnim, sjajnim slovima Chevrolet. Spustila je naočare do nosa, okrenula se prema meni i namignula mi. “Pa reci mi, kako to sve znaš?“ upitala me još uvek odsutno milujući volan.

U glavi mi je prolazila slika moga oca i njegovih dosadnih, crnih limuzina. On mi nikada ne bi dozvolio da posedujem ovakva kola bez obzira na činjenicu da imamo brdo i brdo novca. “Nisam slepa, a u ostalom i u Silviji se takođe voze skupa, sportska kola, ali to nije moj jedini izvor znanja. Baštovanov sin, Emerik, je veliki ljubitelj svih mogućih vrsta automobila iz celoga sveta. Uz njega sam naučila sve te stvari. Mogla bih čak i u kviz Ko želi biti milioner, ako bi pitanja bila samo o toj temi“, rekla sam ponosno.

Sierra mi se slatko nasmejala, pa sam joj uzvratila, stvarno srećna. Odjednom se uozbiljila i svoje smeđe oči stisnula u tanke proreze. “Odmah se vraćam“, iznenada je rekla pa nestala sa sedišta.

Sedela sam uživajući u osećaju moći koju su ta kola slala okolini. Sierra se začas vratila u ruci držeći crnu, kožnu jaknu. Pružila ju je prema meni, a ja sam izašla iz kola zapanjena njenom pažljivošću. Obukla sam ju i savršeno mi je pristajala. Miris kože mi se uvukao u nosnice, dok su ukrasne zakovice, suptilno ušivene, lagano zveckale sa svakim mojim pokretom.

“Tvoja je“, Sierra je jednostavno rekla.

Klimnula sam glavom u znak zahvalnosti, tu reči nisu bile potrebne. Sierra je ponovo sela na vozačko sedalo i startovala motor. Motor je predivno zabrujao, a kroz celo telo sam osetila vibracije. Sada sam osećala mali osećaj ljubomore. I ja sam htela da vozim, ali nažalost, nisam imala vozačku dozvolu. U glavi su mi odzvanjale reči mog oca: “Coco, ne treba ti vozačka dozvola kada imaš sluge da te voze.“

“A sada, gde smo se uputile?“ Sierra me je upitala i prekinula me iz sopstvenog samosažaljenja.

“U Brooklyn… u frizerski salon“, odgovorila sam jednostavno.

Sierra me je presekla pogledom i brzo vratila pogled na cestu te se priključila na autoput prema Brooklynu, lako menjajući brzine. “Mislela sam da si me probudila kako bismo ugušile nekoga, jer hoće da te udaju. A ti si me probudila samo kako bi se ošišala?“ dramatično je rekla, više u šali.

Kroz smeh sam joj odgovorila: “Sviđa mi se i prva ideja, ali mislim da bi to porušilo tvoj ugled kod bake. Svakako te svi obožavaju tamo, ali to nije poenta… ja stvari rešavam drugačije i zato, samo mi veruj.“

“Verujem ti Coco, i što se mog ugleda tiče, stvarno me nije briga za njega. Došla sam ovde samo kako te ne bih ostavila svim ovim ljudima na milost i nemilost.“